Економија
За занатлије има највише посла у Србији: Које раднике српски послодавци јуре?
У фебруару су послодавци исказали потребу за 10.572 радника, а свако друго упражњено радно место било је у Београду, где је оглашено 5.402 послова
Убедљиво највеће шансе да нађу посао у Србији, када је у питању појединачно занимање, имају програмери. Из месеца у месец, они су, према подацима Националне службе за запошљавање (НСЗ), на неприкосновеном првом месту када је у питању број оглашених слободних радних места. Одмах иза њих су занатлије свих профила, од зидара и керамичара, преко армирача, до тесара.
У фебруару су послодавци исказали потребу за 10.572 радника, а свако друго упражњено радно место било је у Београду, где је оглашено 5.402 послова. За програмере је било отворено 569 позиција.
Подаци показују да је на почетку године значајно више посла било за незапослене са средњим образовањем, а нарочито за занатска занимања.
Послодавци су у фебруару тражили и чистаче просторија у хотелима и канцеларијама, мануелне раднике за нискоградњу, мануелне раднике у индустрији, машинске техничаре, зидаре и кувар. Били су им потребни и стручњаци за развој софтвера, возачи камиона, грађевински техничари, шивачи, керамичари, помоћни радници у кухињи, армирачи.
На листи занимања која су била најтраженија су и грађевински инжењер, мануелни радник у прехрамбеној индустрији, пројект менаџер, помоћник тесара, возач моторних пружних возила, магационер и продавац у малопродаји.
Милош Турински из "Инфостуда" каже да су програмери и даље најтраженији иако је број огласа прошле године значајно смањен у односу на 2022. године, због глобалне кризе у ИТ сектору.
"Раније је било и до 1.000 огласа месечно, али је прошле године тај број преполовљен. Сада је ИТ у фази стабилизације. На нашем порталу послодавци месечно огласе између 700 и 800 позиција за програмере. Прошле године је било нешто мање од 10.000 огласа за целу годину", каже Турински за РТ Балкан.
Процењује се, како наводи, да Србији недостаје око 15.000 програмера и то највише оних са више од три године искуства, и више од 20.000 професионалних возача.
"Саобраћај, угоститељство, грађевина су први по потражњи и тако ће сигурно бити и у наредном периоду, јер расту потребе за запошљавањем у тим секторима. Сва занатска занимања су дефицитарна", објашњава Турински.
Директор Националне службе за запошљавање (НСЗ) Зоран Мартиновић изјавио је да у овом тренутку има 12 актуелних јавних позива путем којих ће кроз директну финансијску подршку послодавцима и незапосленима у мере активне политике запошљавања бити укључено најмање 23.000 људи.
Он је рекао да је НСЗ у претходна два месеца расписала и јавне позиве који се односе на пилот програм гаранције за младе или програм за дугорочно незапослене особе.
Према Мартиновићевим речима, локалне самоуправе имају времена до краја априла да се укључе у суфинансирање локалних акционих планова или да сами издвоје средства за неке њихове програме који би се спровели уз подршку НСЗ.
"НСЗ учествује са најмање једном половином у тим њиховим, да кажем, локалним акционим плановима и имамо заиста добру сарадњу са више од 100 локалних самоуправа сваке године за финансирање таквих програма", указао је директор НСЗ.
У протеклих десетак година број незапослених у Србији се скоро преполовио, док се с друге стране значајно повећала потражња привреде за радницима. Према подацима НСЗ, 2013. је у Србији без посла било 774.890 особа, док их је прошле године било 404.977. Током 2013. су послодавци исказали потребу за запошљавањем 44.281 радника, док је им је лане било потребно четири пута више - 172.411.
Директор НСЗ Зоран Мартиновић је нагласио да је тренутно на евиденцији НСЗ има 388.000 незапослених, што је како каже за близу девет одсто мање него у истом периоду претходне године.
НСЗ је 5. априла расписала 12 јавних позива путем којих ће, кроз директну финансијску подршку послодавцима и незапосленима, у мере активне политике запошљавања бити укључено више од 23.000 особа, за шта је издвојено 7,75 милијарди динара.
Већина јавних позива биће отворена до 29. новембра 2024. године, док је рок за подношење захтева за поједине мере намењене особама са инвалидитетом 31. децембар. Јавни позив за доделу субвенција за самозапошљавање биће отворен до 15. маја, док је јавни позив за учешће у финансирању мере обука за потребе послодавца за запосленог на располагању до 31. октобра ове године.
