Економија
Трошимо више него што зарадимо: Статистичари израчунали шта нас највише кошта
У односу на 2022. годину, просечни месечни приходи домаћинстава у новцу и у натури лане су били већи за 12,2 одсто, а у истом проценту су се повећали и издаци за личну потрошњу
Просечни месечни приходи у новцу и у натури по домаћинству у Србији прошле године су износили 87.973 динара, а издаци за личну потрошњу 88.244 динара, објавио је данас Републички завод за статистику (РЗС).
У односу на 2022. годину, просечни месечни приходи домаћинстава у новцу и у натури били су већи за 12,2 одсто, а у истом проценту су се повећали и издаци за личну потрошњу.
Домаћинства у градским подручјима су лане у просеку имала 89.568 динара прихода, за 11,0 одсто више него 2022. године, а домаћинстава у осталим подручјима 85.046 динара, што је за 13,9 одсто више него пре годину дана.
Издаци за личну потрошњу домаћинстава у градским подручјима износили су 89.931 динар, за 10,9 одсто више него 2022, док су код домаћинстава у осталим подручјима издаци износили 85.118 динара, што је за 13,9 одсто више него 2022. године.
На шта највише трошимо?
Највише домаћинства у Србији остваривало је приходе од плата, односно из редовног радног односа, 52,5 одсто, а затим од пензија, 30,9 процената.
Приходи од пољопривреде, лова и риболова чинили су четири одсто укупних прихода, приходи ван редовног радног односа 2,4 процента, колико су процентуално износила и примања од социјалног осигурања.
Највећи удео у личној потрошњи домаћинстава чинили су издаци за храну и безалкохолна пића, 36,8 одсто, и за становање, воду, струју, гас и остала горива, 16,4 процента.
Следе издаци за транспорт, 8,7 одсто, остале личне предмете и услуге, 5,9 процената, за комуникације, 5,3 одсто, рекреацију и културу, 5,1 одсто, за одећу и обућу, 4,7 процената, за алкохолна пића и дуван, 4,5 одсто а за здравље, 4,2 процента.
