Инфлација и даље узима данак: Разлика између месечних прихода и издатака – 271 динар

Разлика између просечних месечних прихода домаћинстава и издатака за личну потрошњу у Србији је у прошлој години била 271 динар. Приходи су износили 87.973 динара, објавио је Републички завод за статистику.

Највећи удео у приходима у новцу и натури имају приходи из редовног радног односа (52,5 одсто) и пензије (30,9 одсто), а у личној потрошњи највећи део чине издаци за храну и безалкохолна пића (36,8 одсто), док најмањи удео припада здрављу (4,2 одсто).

Иако је Народна банка Србије (НБС) недавно обзнанила податак да инфлација сада износи пет одсто, што јесте добра вест, економиста Данило Шуваковић за "Политику" подсећа да инфлација и даље узима данак, јер је на снази пад стандарда.

Наш избор

Живимо на рате: Грађани мање користе чекове, расте број трансакција кредитним картицама (ГРАФИКА)

"То се види кроз статистичке податке да инфлација брже расте него што расту примања. Издаци за храну остају највећи, а то је нормално само за сиромашне земље. Структура потрошње зависи од висине укупних прихода. Ако имате веће приходе више ћете трошити на путовања на пример, или забаву и становање, а ако имате ниже, онда најпре намирујете потребе за храном", истиче Шуваковић.

Што се тиче података РЗС-а да највећи део месечних прихода долази из радних односа а потом и од пензионера, код те категорије становништва проблем је ипак далеко већи, сматра он.

"Однос просечне пензије и просечне зараде био је до пре неког времена око 60 одсто, а сада просечна пензија износи 42 одсто од просечне зараде, што је доказ да пензије и даље драстично заостају за зарадама и поред свих хвалоспева о њиховом повећању. То је уједно и доказ да је старије становништво у тешкој позицији", наводи Шуваковић и напомиње да у личној потрошњи најмањи издаци иду за здравље, што указује да домаћинства немају довољно пара за лечење, посебно не у приватном сектору.

И у Савезу самосталних синдиката Србије оцењују да је на снази и даље пад стандарда. Зоран Михајловић, председник већа Савеза подсећа да је куповна моћ ниска.

"Јесте мала разлика између просечних месечних прихода домаћинства и издатака за личну потрошњу, али је ипак ту. Нама је циљ да приходи буду већи од расхода. Издаци за личну потрошњу домаћинстава лане су износили 88.244 динара, а минималац је мало виши од половине тог износа. Тако да онај ко прима минималну зараду и рецимо сам издржава трочлану породицу, тај је већ у великом проблему. То ће нам бити један од аргумената кад крајем мара потенцијално почну преговори око минималне зараде за наредну годину", најављује Михајловић.