Економија
Десетогодишњи производни план Кине: Где су били 2015, где су данас и колико су им наудиле санкције
Већина аутомобила на кинеским путевима 2015. била је западних произвођача, док је данас број електричних возила локалних брендова премашио она на фосилна горива, а кинески извоз возила већи је од највећег светског извозника аутомобила – Јапана, пише "Саут Чајна морнинг пост"
Кина је 2015. поставила амбициозни десетогодишњи план назван "Мејд ин Чајна 2025" да постигне самоодрживост, иновације и снагу у производној индустрији у року од 10 година.
Осам месеци до 2025. године, "Саут Чајна морнинг пост" истражио је напредак Кине.
Када је план први пут изнет 2015, већина аутомобила на кинеским путевима била је западних произвођача, небом су доминирали авиони америчке компаније "Боинг" или европског "Ербаса".
Многе кинеске фабрике нису могле да раде без увозних алатних машина. Чипови, оперативни системи и софтвер у рачунарима и мобилним телефонима углавном су набављани из САД. Чак и базе података које користе банке ослањале су се на мултинационалне корпорације за кодирање и одржавање.
Тада је Кина стајала на доњем крају глобалног индустријског ланца, производећи углавном јефтине и технички заостале производе. План "Произведено у Кини 2025" је настојао да то промени.
Године 2018. тадашњи амерички председник Доналд Трамп покушао је да поремети план Кине покретањем трговинског рата. Америчка влада је санкционисала кинеска предузећа високе технологије, поставила високе царине и спровела истрагу широм земље о научницима који сарађују са Кином. Након што је Џозеф Бајден преузео дужност америчког лидера 2021, отишао је корак даље наметањем мера као што је забрана извоза чипова Кини.
"Пост" је сакупио више од 260 циљева кинеског десетогодишњег плана који обухватају 10 кључних области, од којих многе укључују високо специјализоване и сложене технологије.
Анализа потврђује да је више од 86 одсто ових циљева остварено, а неки други ће вероватно бити завршени касније ове или следеће године. У међувремену, неки од циљева, као што су електрична возила и производња обновљиве енергије, умногоме су премашени, наводи се у тексту "Саут Чајна морнинг поста".
Као директан резултат упорности и напретка плана "Произведено у Кини 2025", дошло је до коренитих промена у кинеском друштву.
Број електричних возила које су купили кинески потрошачи сада је премашио број возила на фосилна горива, а најпопуларнији су локални брендови. Путнички авион кинеске производње Ц919 почео је да опслужује неке од најпрометнијих рута, а широко усвајање 5Г технологије омогућава путницима на железници у Кини да уживају у брзом интернету чак и када пролазе кроз тунеле.
Такође, Кина има више паметних фабрика и аутоматизованих терминала од било које друге земље. Врхунски телефони који користе домаће чипове и оперативне системе постали су најпродаванији, а производни капацитет кинеских бродоградилишта је, између осталог, надмашио капацитет САД за преко 200 пута.
Неки циљеви остају неиспуњени, укључујући напредну технологију фотолитографије која се користи у производњи кола, интерконтиненталним путничким авионима и широкопојасним интернет сателитским мрежама. Кинеска влада је ове године предложила још један амбициозан план за развој "нових производних снага", који се сматра наставком иницијативе "Произведено у Кини 2025".
Сада, суочен са висококвалитетним и јефтиним високотехнолошким производима из Кине, посебно у фотонапонским системима, великим ветротурбинама и електричним возилима, Запад размишља о покретању нове рунде трговинских ратова и санкција.
Али неизвесно је колико би они могли бити успешни. Гледајући рестриктивне мере које је Запад увео до данас, оне су се показале ограниченима у својој ефикасности – а понекад чак и контрапродуктивним.
Једна од области у којој се Кина суочава са највећим препрекама је индустрија информационих технологија.
САД и њихови савезници не само да спречавају кинеске компаније да приступе напредној технологији чипова, већ и отежавају улазак телекомуникационих производа кинеске производње, као што су базне станице 5Г, на европско и америчко тржиште.
Упркос овом изазову, Кина је постигла већину циљева постављених у интегрисаним колима, комуникационој опреми, оперативним системима, индустријском софтверу и паметној производњи.
Такође, данас су кинески паметни телефони са АИ функцијама веома конкурентни, а у области технологије фотолитографије, "Хуавеј технолоџис" постигао је процес двоструке или вишеструке експозиције за врхунску производњу чипова.
Циљ производње опреме за мерење и детекцију такође није остварен, делом и због мањег броја америчких санкција у овој области. Према најновијим индустријским подацима, већина паметних мерача и опреме за онлајн композициону анализу која се користи на кинеском тржишту и даље су страни брендови.
У свету електричних возила, глобални потрошачи нестрпљиво траже технолошки напредна возила произведена у Кини, што је довело до тога да Кина надмаши Јапан као највећег светског извозника аутомобила прошле године.
У ствари, што више признања кинеска електрична возила добијају, то је више санкција за њих: они су постали главна мета нове рунде санкција и царина САД и неких европских земаља које наводе интервенцију кинеске владе као разлог за тај потез.
Чак ни кинеска влада није очекивала брзи раст потражње за електричним возилима. Према циљевима "Произведено у Кини 2025", годишња продаја електричних возила требало је да достигне три милиона до следеће године, али су кинески произвођачи аутомобила продали готово 10 милиона прошле године.
Наравно, неки циљеви су постављени превише оптимистично. На пример, они који се тичу карактеристика батерија за аутомобиле. Такође, осим "Хуавеја", већина кинеских произвођача аутомобила се и даље ослања на америчке компаније као што је "Енвидија" за своје чипове за аутономну вожњу.
Производња сателита један је од најдуже санкционисаних сектора у Кини. Кинески сателити и ракете не могу да користе америчке чипове, компоненте или технологију. Незападни сателити који користе америчку технологију не могу бити лансирани у Кини. Научницима Насе такође је законом забрањена било каква комуникација са кинеским колегама.
Строга правила значила су да су кинески научници и инжењери морали да се ослоне искључиво на сопствене напоре – и то се исплатило. Остварили су скоро све циљеве, укључујући истраживање слетања на Марс, глобални сателитски навигациони систем, свемирску станицу, слетање на другу страну Месеца и изградњу највеће светске комерцијалне сателитске мреже за посматрање Земље.
Међутим, брзина изградње огромне интернет сателитске констелације која би се такмичила са "Старлинком" била је спорија него што се очекивало.
У кинеском сектору технологије електричне опреме, према истрази "Поста", план "Произведено у Кини 2025" довео је до трансформације земље из следбеника у лидера.
Кинески научници и инжењери развили су најефикасније и најчистије производне јединице на свету на угаљ, као и нову генерацију технологија нуклеарне енергије. Такође су изградили најмоћније хидроелектране на свету, најефикасније соларне електране, најмоћније турбине на ветар и најнапреднију мрежу за пренос и дистрибуцију на велике удаљености.
У областима роботике, пољопривредне опреме, биофармацеутике и бродоградње, сви постављени циљеви су остварени.
Лекови против рака које су развиле кинеске компаније почели су да улазе на америчко тржиште, а цене су само делић сличних лекова које нуде западне фармацеутске компаније.
Технолошки напредак је такође значајно повећао кинеску пољопривредну производњу. Упркос ограниченој обрадивој земљи, Кина производи више од половине светског поврћа, захваљујући употреби дронова, аутоматских сејалица и биотехнологије.
Осим тога, Кина је сада постала највећа фабрика за бродоградњу на Земљи, способна да производи све врсте цивилних и војних пловила, при чему је већина кључне опреме самостална.
Сектор са најнижом стопом довршености плана "Произведено у Кини 2025" су нови материјали, где проценат испуњености износи само 75 одсто.
