Економија
Фалсификовани новац: Из које земље стижу лажни еври и како их препознати
Народна банка Србије задржава фалсификоване новчанице без накнаде, тако да је важно да грађани и сами обрате пажњу на новац који им долази у руке. Особа која посумња да јој је неко дао лажни новац треба да га преда било којој банци или полицијској станици, јер уколико га свесно поново пусти у оптицај као прави, прети јој казна затвора до три године
У Лесковцу је прошлог викенда ухапшен Д. К. (24) из Крушевца, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело фалсификовање новца. Он је у једној мењачници у Лесковцу 17 фалсификованих новчаница у апоенима од по 100 америчких долара разменио за динаре, иако је знао да су фалсификоване. Ово је само један од последњих случајева покушаја злоупотребе лажног новца, којих годишње у Србији буде између 3.000 и 5.000.
У Народној банци Србије за РТ Балкан кажу да је у првом тромесечју ове године откривено 1.059 комада фалсификата од чега 514 динарских и 545 фалсификата страних новчаница.
"Код динара се најчешће фалсификују апоени 2.000, 1.000 и 500 динара. Код евра су то апоени од 200, 100 и 50 евра, а код америчког долара апоен од 100. Прошле године откривено је 3.011 комада фалсификата новчаница од чега 1.985 комада динарских новчаница и 1.026 комада фалсификата страних новчаница", кажу у НБС.
Они напомињу да се фалсификати евра и америчког долара израђују претежно у иностранству, а као земља у којој је активност фалсификовања новца нарочито развијена најчешће се наводи Италија.
"С друге стране, земља са највише откривених фалсификата новчаница евра најчешће је Француска. Фалсификати динарских новчаница се, према нашим досадашњим сазнањима, израђују у Србији. НБС не располаже информацијама о њиховој изради у иностранству, с тим да треба имати у виду да се лажни новац прави и у кућним условима, без употребе штампарских машина, коришћењем фото-копир апарата и штампача у боји", кажу у централној банци за РТ Балкан.
Они наводе да је Министарство унутрашњих послова 2019. године запленило више од два милиона америчких долара, пре пуштања у оптицај, али да штампарија није откривена. У Панчеву је 2020. откривена штампарија и заплењени су фалсификати евра у номиналној вредности од 398.610 евра, као и 493.000 хрватских куна. У Пожаревцу је 2021. откривена штампарија и заплењено је око 200.000 америчких долара. Последња штампарија која је откривена је функционисала у Шапцу 2022. године, где су фалсификоване новчанице у апоенима од 100 евра и 1.000 и 2.000 динара.
Стална је борба између централних банака и фалсификатора, да једни друге надмудре, али са напретком технологије, тај "рат" се све више захуктава.
"Фалсификовање новца је активност која је настала готово истовремено са почетком израде новца. Непрекидно се води борба између емисионих установа које израђују новац уводећи нове технологије и нове заштитне елементе ради заштите свог новца и фалсификатора, који користе достигнућа савремене науке и технике у циљу израде лажног новца, који ће се по свом изгледу максимално приближити изгледу правог новца", кажу у централној банци.
Они наводе да НБС обучава запослене у банкама како да открију фалсификате. Банке и овлашћени мењачи у раду са готовином користе апарате за проверу аутентичности новца, МУП открива извршиоце кривичног дела фалсификовања новца док јавно тужилаштво и судови процесуирају извршиоце овог кривичног дела и санкционишу их.
Како препознати лажне новчанице
Особа која посумња да је у поседу лажног новца такав новац треба да преда било којој банци или полицијској станици. Од банке или полиције добија се потврда са навођењем валуте, апоена и серијског броја новчанице, која се шаље НБС ради експертизе, којом ће се утврдити да ли је реч о оригиналној или фалсификованој новчаници.
"Особа које је примила новац у уверењу да је оригиналан, па накнадно сазна да је фалсификован и затим га пусти у оптицај као прави, чини кривично дело фалсификовања новца за које је прописана казна затвора до три године или новчана казна", наводе из НБС.
НБС задржава фалсификоване новчанице без накнаде, тако да је важно да грађани и сами обрате пажњу на новац који им долази у руке. Подаци о заштитним елементима новца се могу пронаћи на порталу НБС.
"Основна карактеристика је визуелно општи изглед фалсификоване новчанице – делује делимично замућено, штампани детаљи немају јасан изглед, што се најлакше може уочити на главном мотиву на лицу новчанице (портрету), а затим и на другим детаљима. Фалсификована новчаница је у највећем броју случајева глатка на додир, без имитације дубоке, рељефне, штампе, која се код оригинала може јасно осетити благим преласком јагодицама прстију преко главног мотива, односно портрета и текста Народна банка Србије у ћириличној и латиничној верзији, уз леву и десну ивицу на лицу новчанице", наводе у НБС.
Они напомињу да се усмеравањем фалсификоване новчанице у правцу извора светлости може видети ако водени жиг, не приказује повољан изглед портрета у штампаном делу, што се може јасно уочити у поређењу са тим детаљем на оригиналној новчаници.
"Заштитна нит код фалсификата је често имитирана испрекидано лепљењем светло сиве фолије или сивом бојом чији се прекиди и имитација јасно уочавају, такође усмеравањем новчанице у правцу извора светлости. Код оригинала заштитна нит се оваквом провером уочава целом дужином у континуитету. Холограм код фалсификата је најчешће имитиран термичким лепљењем сиве фолије на којем је утиснута номинална ознака која се у великом броју случајева може уочити при првом контакту са оваквом новчаницом", наводе у НБС.
