Економија
РТ Балкан истражује: Колико су Србија и Европска унија близу споразума о литијуму
Потпредседник Европске комисије задужен за зелену агенду, међуинституционалне односе и стратешко предвиђање Марош Шефчович је изјавио да су преговори о званичном трговинском партнерству за снабдевање Европске уније критичним сировинама из Србије у завршној фази
Пројекат компаније "Рио Тинто" у долини Јадра од којег је Србија наводно одустала пре две године, поново је једна од главних тема, а чини се да је његово обустављање под притиском протеста јавности због потенцијалне штете по животну средину, било само привид, док се испод површине припремао терен за копање литијума. Да од њега није одустала ни ЕУ, постало је јасније још крајем прошле године, када је Европска комисија са Србијом потписала писмо о намерама о стратешком партнерству у области батерија за електрична возила и критичних сировина, укључујући литијум.
Премијерка Ана Брнабић је у почетком године изјавила да пројекат није заустављен зато што је био лош и да је само стављен "на паузу", као и да ће о његовој судбини одлучивати будућа влада. Комплетирање новог тима министара у Немањиној 11, очигледно је био сигнал за ЕУ да поново актуелизује причу о литијуму.
Потпредседник Европске комисије задужен за зелену агенду, међуинституционалне односе и стратешко предвиђање Марош Шефчович, поново је пре неколико дана "бацио бомбу" својом изјавом за "Еуроњуз" да су преговори о званичном трговинском партнерству за снабдевање Европске уније критичним сировинама из Србије у завршној фази. Како је навео, тренутно су разговoри са Владом Србије усмерени на издвајање, прераду, пречишћавање и употребу литијума.
Зашто је Европи важан литијум
Литијум је једна од 34 критичне сировине које је ЕУ навела у складу са Законом о критичним сировинама и кључна компонента у настојању ЕУ да одбаци фосилна горива и пређе на чисту енергију. Очекује се да ће доћи до повећања потражње за тим минералом због све веће производње батерија потребних за електрична возила и системе за складиштење енергије. Европа жели да сама покрива што већи део својих потребе за литијумом, али не планира да га копа у свом "дворишту", већ да га увози из Србије.
Закон о критичним сировинама (ЦРМА), који је недавно усвојио Савет ЕУ, европској индустрији би требало да омогући да покрије 10 одсто ископавања, 40 одсто прераде и 15 одсто рециклирања кључних минерала до 2030. године. Нови закон идентификује 34 критична и 17 стратешких материјала који су кључни за зелену транзицију. Литијум је један од неколико веома значајних критичних сировина. Међународна агенција за енергију процењује да ће потражња за литијумом порасти на глобалном нивоу 42 пута до 2040, у односу на прошлу годину.
Писмо о намерама са ЕУ допуњава постојеће посредне доказе о намери Владе Србије да настави са реализацијом пројекта "Јадар". У септембру прошле године је иначе потписан и уговор са словачком компанијом "Инобат", партнером "Рио Тинта", о изградњи фабрике батерија у Ћуприји.
Зa oпозиционе странке и еколошке активисте то је јасан знак да Влада Србије жели да настави са пројектом. Они траже да се законом трајно забрани ископавање литијума у Србији.
Партнерство није тајна, али нема детаља
У Министарству рударства и енергетике за РТ Балкан кажу да партнерство није никаква тајна и подсећају да је оно потписано прошлог септембра у Њујорку у оквиру Генералне скупштине Уједињених нација, о чему је јавност још тада обавестио председник Србије Александар Вучић.
Наводе и да је тадашњи шеф дипломатије Ивица Дачић са потпредседником Европске комисије Марошом Шевчовичем потписао документ који би убрзао придруживање Србије ЕУ, а који се односи се на области управљања сировинама, енергетике, рударства, као и о развоју нових технологија неопходних за даљи одрживи привредни раст и заштиту животне средине.
Они подсећају да је потписано је и Писмо о намерама између Републике Србије и Европске уније. Ипак, не кажу шта ово партнерство заправо значи и да ли подразумева наставак пројекта "Рио Тинта".
На званичном сајту Европске комисије се може видети да писмо о намерама начелно предвиђа да обе стране сарађују у погледу интеграције ланаца снабдевања критичним сировинама, посебно у погледу индустрије електричних возила, на приближавању политике и регулаторног оквира Србије прописима ЕУ, укључујући еколошке и социјалне критеријуми, на истраживању и иновацијама, инвестицијама и преквалификацији и усавршавању радне снаге.
Предвиђено је и формирање радне групе за развој стратешког партнерства кроз меморандум о разумевању и мапу пута, коју ће чинити високи званичници и стручњаци из ЕУ и Србије. Наводи се и да ће "стратешко партнерство бити кохерентно са Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП) и да ће допринети настојањима Србије да се придружи ЕУ".
"Рио Тинто": Разговарамо са свим заинтересованим странама
Из компаније "Рио Тинто" за РТ Балкан кажу да верују да пројекат "Јадар" може и да мора бити реализован у складу са највишим стандардима заштите животне средине, али да је одлука о будућности пројекта "Јадар" искључиво у надлежности Владе Републике Србије.
"Тренутно смо фокусирани на дијалог са свим заинтересованим странама. О пројекту 'Јадар', у протеклих неколико година, у јавности је пласиран велики број дезинформација. Наш фокус је да грађанима Србије понудимо тачне, проверене и научно доказане чињенице о пројекту.
Они понављају своје тврдње да је пројекат "Јадар" један од најперспективнијих и најбоље истражених лежишта литијума у Европи и тврде да има потенцијал да Србију сврста међу државе које ће на светском нивоу одиграти кључну улогу у борби против климатских промена.
"Уколико се реализује, Пројекат 'Јадар' би био пример најсавременијег подземног рудника у овом делу Европе, а постројење би имало капацитет за производњу 58.000 тона литијум-карбоната годишње, што је довољно за израду батерија за милион возила годишње. Са улагањем од 2,55 милијарди евра, на основу података из 2021. године, ово би била и највећа гринфилд инвестиција у историји Србије, од које би општина Лозница дуплирала свој буџет са 25 милиона евра по основу пореза и такси, а процењује се да би држава Србија приходовала више од 180 милиона евра годишње од пореза и рудне ренте, што је око један одсто прихода државног буџета Србије", кажу за РТ Балкан у компанији "Рио Тинто".
Велика је вероватноћа да ће рударски пројекат на крају бити реализован, с обзиром на подршку коју има од владе и Европске уније, али и на интересе компаније "Рио Тинто". И интерес Европе је јасан, јер би такође могла имати користи од развоја рудника "Јадар", који би омогућио снабдевање овим значајним ресурсом у време растућих геополитичких тензија, али би могао бити и одступница од увоза из Кине. Свим овим интересима супротстављен је утицај на животну средину, који би пројекат могао да има, а на који указују грађани и еколошки активисти.
