Весић: Фрушкогорски коридор и део "Осмеха Војводине" од Бачког Брега до Сомбора биће завршени 2026.
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић изјавио је данас да ће прва деоница брзе саобраћајнице "Осмех Војводине", од Бачког Брега до Сомбора, бити завршена до краја 2026. године.
Он је додао да ће та саобраћајница, од Бачког Брега до Српске Црње у дужини од скоро 186 километара, потпуно променити начин живота грађана на северу Војводине и бити најбржа веза румунским грађанима који иду према западној Европи.
Весић је навео да је ова саобраћајница првобитно требало да иде до Накова, села на самој граници између Србије и Румуније, али да ће, с обзиром на то да је са Румунима договорено да они раде свој део пута према Српској Црњи, саобраћајница ићи до Српске Црње где ће бити урађен велики гранични прелаз.
"Ова саобраћајница није важна само за развој севера Србије, већ ће то бити пут који ће бити најбржа веза румунским грађанима који желе да иду према западној Европи тако да ће бити веома фреквентан и значајан за развој наше земље", рекао је Весић гостујући на ТВ Прва.
Навео је да ће "Осмех Војводине" повезати Бачки Брег, Сомбор, Кулу, Врбас, Србобран, Бечеј, Нови Бечеј, Кикинду и Српску Црњу чиме ће све те општине бити на мрежи наших брзих саобраћајница и ауто-путева.
Фрушкогорски коридор
Весић је рекао да се у Војводини, између осталог, гради Фрушкогорски коридор који ће бити завршен у октобру 2026. године. Додао је да се на том коридору раде два моста у Новом Саду - један код Петроварадина и други који повезује Булевар Европе и Сремску Каменицу.
Истакао је да је Фрушкогорски коридор веома значајан јер ће потпуно повезати Срем и Мачву са Новим Садом и омогућити да Рума, Ириг и сва околна места буду много ближе Новом Саду.
Такође, Весић је подсетио да се ради и тунел Иришки венац дужине 3,5 километара, који ће бити најдужи у Србији, а који ће ићи испод Фрушке горе тако да ће путовање аутомобилом кроз то заштићено подручје са 20 минута бити смањено на пет минута, што је важно за заштиту животне средине.
Весић је истакао да се у Новом Саду никада више није градило и додао да ће се у том граду радити и један пешачко-бициклистички мост, на темељима Моста краљевића Томислава који је југословенска војска срушила у рату 1941. године.
До краја године брзим возом до Суботице
Осим тога, навео је да ће до краја године бити пуштен саобраћај на брзој прузи од Новог Сада до Суботице, као и да је план да се реконструише банатска пруга, од Панчева преко Кикинде и Зрењанина према Суботици, дужине око 200 километара. Навео је да је за то завршен пројекат и додао да је план да се реконструише и пруга Сомбор -Врбас, дужине 53 километра, за шта је такође пројекат већ урађен, као и пруга Суботица - Сомбор -Богојево - Сајлово - Нови Сад.
"Идемо у реконструкцију скоро 400 километара пруга у Војводини која се никада више и боље није инфраструктурно развијала", рекао је Весић.
Између осталог, навео је да ће бити изграђен мост који повезује Белу цркву и Браничево чиме ће, додао је, бити повезани јужни Банат и Браничево.
"Румунима ћемо омогућити да могу да долазе да посећују тврђаву Рам и читав Браничевски округ и коначно ћемо почети да развијамо јужни Банат", рекао је Весић.
Поменуо је да се тренутно ради обилазница око Крагујевца, дужине 22,5 километара.
"Ми ћемо продужити ту брзу саобраћајницу до Мрчајеваца која ће се ту спајати са ауто-путем - Милош Велики тако да ће са тог ауто-пута, преко Мрчајеваца, директно моћи да се дође до Крагујевца", рекао је Весић и додао да ће то бити веза између ауто-пута "Милош Велики" и ауто-пута Београд - Ниш.
Између осталог, Весић је навео да ће до октобра ове године бити пуштен саобраћај на ауто-путу "Милош Велики" до Пожеге, чиме ће тај ауто-пут бити завршен.
Додао је да ће се од Пожеге радити два ауто-пута - један до Бољара, односно границе са Црном Гором, као и 31 километар пута од Пожеге до Мачката, а касније и до Котромана.
"Тиме ћемо читаву западну Србију увезати кроз мрежу атуо-путева и брзих саобраћајница", рекао је Весић и додао да ће се радити и брза саобраћајница од Нове Вароши према Дугој Пољани.