Економија
Шта су инспектори открили у кафи: Из шољице пијемо и пржени храстов жир
Инспектори су написали 11 решења којима је наложено отклањање неправилности, једно решење о забрани промета, као и четири захтева судовима за покретање прекршајног поступка
Пољопривредна инспекција је извршила широку контролу производа од кафе са примарним циљем провере преваре у храни, односно провере постојања обмане потрошача у вези са сурогатима у производима од кафе који се нуде тржишту. Инспектори су открили да један нерегистровани произвођач пржени храстов жир продавао у амбалажи на којој је писало да је то кафа.
У складу са Законом о инспекцијском надзору и Законом о безбедности хране, њему је изречена мера забране обављања делатности и вршења активности производње и промета производа.
"Субјекат је доводио у заблуду потрошаче у погледу декларисаног назива производа. Производ је декларисан као 'Шкап кафа – пржен храстов жир', а кафа је производ који се добија пржењем само сирове кафе, док овај производ спада у групу производа који су замена за кафу", наводе из Министарства пољопривреде.
Инспектори су спровели контролу у 123 објекта, од којих је 69 у производњи, односно на пржењу, млевењу и паковању кафе и 54 у промету овог производа.
"Узето је 128 узорака 'пржене млевене кафе' и 'мешавине пржене млевене кафе' и урађена је анализа на присуство сурогата кафе. У три узорка је утврђен сурогат. У пет случајева декларација није била усаглашена, код пет субјеката није успостављен функционални систем безбедности, у два случаја је хигијена била на лошем нивоу, а у једном није постојао упис у Централни регистар објеката", саопштили су из Министарства пољопривреде.
Инспектори су написали 11 решења којима је наложено отклањање неправилности, једно решење о забрани промета, као и четири захтева судовима за покретање прекршајног поступка.
Подсетимо, Правилник о квалитету кафе, који је на снази од јуна 2022. године, прописује да под тим именом може да се продаје само производ који је направљен искључиво од млевеног зрна ове биљке и не сме да садржи ни најмање примесе неке житарице, цикорије, рогача, грашка, соје или било које друге сировине за производњу сурогата.
Правилником је прописано да уколико производ од кафе садржи сурогат, онда то мора да буде јасно означено, на видном пољу амбалаже, која је то замена и колико је његово процентуално учешће. Ако је садржај пржене млевене кафе већи од 50 одсто мора да буде истакнуто "производ на бази кафе", а уколико је мањи, онда треба да пише "производ на бази...", па име сировине која је заступљена у проценту већем од половине. Чисти сурогати носе назив "замена за кафу". Што се тиче квалитета, пржена кафа не сме да садржи скроб.
Потрошачима примарни укус и цена, а не састав
У Националној организацији потрошача Србије (НОПС) истичу да потрошачи нису информисани какав састав кафе треба да буде и не обраћају пажњу на то, а одлуку о куповини доносе искључиво на основу укуса или цене.
У анкети коју је НОПС спровео, показало се да више од половине испитаника, 51 одсто, не зна шта су сурогати у кафи, а 62 процената сматра да је укус најбитније мерило за квалитет овог напитка.
Што се тиче квалитета, мишљења су подељена, а 64 одсто мисли да цена не оправдава квалитет. Око 70 одсто анкетираних пије искључиво традиционалну домаћу кафу, а скоро половина испитаника, 49 одсто, пије бар две кафе дневно.
Анкета је показала да потрошачи највише купују брендове највећих произвођача кафе у нашој земљи и они су заузели прве три позиције.
Овим проблемом су се бавили и ревизори. Државна ревизорска институција је у извештају о сврсисходности пословања "Безбедност хране у Србији" који је представљен у фебруару да је највећа обмана потрошача код производа као што су кафа, чоколаде, сокови, мед, сир, црни хлеб и ракија.
Ревизијом је утврђено и да не постоји обавеза обавештавања јавности о утврђеним преварама у вези са храном, те је ДРИ дала препоруку Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде да се у оквиру законске регулативе уведе термин "преваре у вези са храном".
