Како ресторани могу да "преваре" наше чуло укуса користећи боје и звукове

Када смо гладни и када знамо да идемо у ресторан, сасвим је извесно да ћемо у оброку који смо дуго ишчекивали и уживати, и то од самог почетка чини искуство одласка на такво једно место забавним и задовољавајућим. Међутим, осим што смо радосно дочекали храну коју су нам направили професионалци, оброк нам може бити много укуснији не само због начина припреме и састојака, већ и због простора у коме се налазимо.

Трикови којима смо изложени утичу на наша чула

Маркетинг који има велики утицај на наше одлуке постоји свуда око нас - од садржаја на мобилном телефону, па све до билборда и филмова, наша чула су свакодневно изложена различитим триковима. Вешто заварани ониме што чујемо и видимо, у стању смо чак и да променимо начин на који размишљамо као и своје жеље. Изузетак нису ни кафићи и ресторани који користе боје, мирисе, светло и звукове како би утицали на искуство муштерија.

Наведени фактори, било да је у питању боја паковања у коме се храна налази или атмсофера у просторији у којој једемо, могу изменити наше чуло укуса. Недавна италијанска студија је показала су учесници оценили да је сок од поморанџе који су пили био "слађи" када су се налазили у просторији са топлим осветљењем, црвеним нијансама и позадинском музиком високе фреквенције. С друге стране, када су се налазили у соби која је имала хладно светло, зелене боје и звукове ниске фреквенције, описали су да је напитак имао "гушћу" и интензивнију арому, иако су пили поптуно исти сок.

Магија се крије у "соничним зачинима"

Да фреквенција звукова може да утиче и на количину хране коју конзумирамо, установили су и научници једног универзитета, а како су истакли у својој студији објављеној у журналу "Апетит", музика са нижом фрекевенцијом је навела госте ресторана да наруче веће порције, јер се код њих јавила још већа жеља за јелом.

"Оно што нас посебно изнова изненађује су "сонични зачини", то јест коришћење музике како би се укус хране променио," објашњава Чарлс Спенс, професор експерименталне психологије за портал "Њузвик", који годинама проучава како звукови мењају перцепцију арома и укуса.

Осим фреквенције, улогу у одабиру хране може имати и јачина звука. У ресторанима у којима је музика била гласна, учесници су наручили више нездравих оброка и веће количине алкохола, док је тиха музика у мирном, опуштајућем амбијенту, навела муштерије да наруче здравију храну. Поред тога, ако је темпо музике био спорији, учесници би се дуже задржали и трошили више новца.

"На пример, ако некоме дате кафу са мало шећера или мали комадић црне чоколаде и пустите му "слатку", позитивну музику, онда ће им чоколада или кафа имати слађи укус," објашњава Спенс.

Дакле, ако следећи пут осетимо необјашњиву потребу да поједемо нешто слатко, нездраво или као да желимо да наручимо још хране (иако смо сити), можемо да обратимо пажњу на спољашње факторе који могу утицати на нас. Исто тако, наведене резултате оваквих студија можемо применити и у своју корист: ако желимо да једемо мање слатког, онда би требало да избегавамо просторије које имају топле боје или гласну музику, а ако желимо да једемо здравије, можда је добро да наручујемо храну у опуштајућој, тихој атмосфери.