Економија
Зашто су незадовољни они који производе највреднији српски прехрамбени производ
Више удружења малинара затражило је данас од Владе и ресорног министарства да обавесте јавност и потврде договорену почетну откупну цену малине, да би се, како кажу, спречила "даља манипулација чињеницама у јавности, а на штету произвођача малине"
Откупна цена малине је и ове сезоне "врућа тема" и за произвођаче и за државу. Иако је пре неколико дана објављено да су све три стране у ланцу - од пољопривредника, преко хладњачара до Министарства пољопривреде постигле договор да ће килограм "црвеног злата" бити минимум 250 динара, испоставило се да ни ове године берба воћа по којем је Србија најпрепознатљивија неће протећи глатко.
Више удружења малинара затражило је од Владе и ресорног министарства да обавесте јавност и потврде договорену почетну откупну цену малине, да би се, како кажу, спречила "даља манипулација чињеницама у јавности, а на штету произвођача малине".
Они су навели да је упркос договореној почетној откупној цени малине од 250 динара на састанку 31. маја са министром пољопривреде Александром Мартиновићем, поједини чланови Удружења "Виламет" Ариље и Асоцијације малинара демантовали да је договор постигнут и да су таквим наводима нанели огромну штету произвођачима малина, јер су откупљивачи, после тих изјава, малину плаћали 200 до 220 динара по килограму, што је мање од договореног.
"То су урадили из само њима познатих разлога или, како се наслућује, у циљу стицања личне материјалне користи", навели су у саопштењу које су потписали Савез "Српска малина" Ариље, Удружење "Златни брег" Нова Варош, "Микер" Ужице, "Виламет-Сувобор" Горњи Милановац, "Малиник" Александровац, "Штитина" Књажевац, "Сурдулички малинари" Сурдулица, "Наше воће" Ариље, "Удружење воћара" Сокобања и кровно Сабор Произвођача Агропривреде Србије (СПАС) Краљево.
Иначе, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде апеловало је раније данас на све откупљиваче да се придржавају постигнутог договора о износу почетне откупне цене, како би се се избегла дискриминација малинара, као и угрожавање рентабилности њиховог пословања".
Подсетимо, на састанку који је одржан 31. маја је, осим почетне откупне цене малине од 250 динара, договорено и да размер добити произвођача и хладњачара буде у односу 60 према 40 одсто од просечне извозне цене, а у корист произвођача.
Откупна цена свеже малине је 2022. године била од 500 до 650 динара за килограм, док је у 2021. години просечна откупна цена износила 420 динара за килограм.
Принос мањи, а квалитет слабији
Стручњаци кажу да ће због лоших временских услова принос ове године бити мањи, а квалитет малине слабији. Професор др Јасминка Миливојевић, шеф катедре за воћарство на Пољопривредном факултету у Земуну каже да је откуп почео прошле недеље и да се очекује да хладњачари испоштују договор око цене.
"Наравно, произвођачи нису задовољни и њима увек треба више, јер су им поскупели сви инпути. Радна снага је доста поскупела, а она чини велики удео у трошковима производње, тако да са нижим приносима, они немају довољан ниво рентабилности производње какав би требало да имају, али то је ствар и саме технологије. Они засади на којима постоје већи приноси, имаће и солидну зараду, тамо где су ниски приноси и зарада ће бити врло мала. Доста је неуједначено стање у засадима, а самим тим и висине приноса", објашњава Јасминка Миливојевић.
Она напомиње да се ове године очекује мањи род, због неповољних ефеката климатских промена, пролећних мразева и великих осцилација температуре које су наступиле већ у фебруару и марту, као и мразева који су били у априлу, када је већ било заметнутих плодова.
"То је изазвало штете и у расту биљака, али и у квалитету плодова, тако да ће приноси сигурно бити нижи од оних очекиваних, али то је и питање нивоа агротехнике, мера заштите које су произвођачи спровели. Не можемо униформно говорити, јер је производња раширена по целој Србији, од нижих терена до великих надморских висина, тако да ће се и приноси разликовати", сматра професорка.
Агроекономиста Бранислав Гулан каже да до смањивања производње долази због негативних промена у клими, незадовољавајућег стања засада и квалитета садног материјала, недостатка стручног кадра и сезонске радне снаге, али и неконтролисане примене средстава за заштиту биља.
"Упркос томе, Србија је по обиму производње у врху у свету, а по квалитету воћа на трећем месту, одмах после Чилеа и Пољске. Имали смо 21.000 хектара и производили и 80.000 тона малине. Нису се обнављали засади, почело је лоше да иде, у Војводини су одустали многи. Сад смо спали да ћемо имати свега између 30.000 и 40.000 тона. Пала је цена, пао је квалитет, малињаци су почели да се суше, доносили смо болесне саднице...Све је то допринело паду производње, што представља озбиљан проблем, јер од рада у овом послу живи више од 50.000 људи и они су сви у кризи. Ако послују са губитком, они немају паре да обнове засаде и да унапреде производњу", указује Гулан.
Попис пољопривреде 2023. је показао да је у Србији под воћњацима и виноградима 214.330 хектара земљишта, а што се воћњака тиче највише је површина под шљивама. Од воћних врста на другом месту су јабуке које заузимају 13,2 одсто површина засађених воћем, на трећем малине са 9,5 одсто, крушке са 3,1 одсто.
Међу пет општина са највећом производњом малина предњачи Ивањица са 2.041 ха, следи Ариље, затим Бајина Башта, Ужице и Пријепоље.
