Европска комисија: Седам европских држава не испуњава критеријуме ЕУ по питању буџетског дефицита

Седам европских земаља, укључујући и Француску, не испуњава критеријуме ЕУ по питању буџетског дефицита, објавила је данас Европска комисија.

Поред Француске, то су и Белгија, Италија, Мађарска, Малта, Пољска и Словачка. ЕК је објавила "Пролећни пакет европског семестра" који пружа смернице за унапређење конкурентности и отпорности ЕУ и одржавање здравих јавних финансија.

Комисија је припремила Извештај за 12 држава чланица како би проценила њихову усклађеност са критеријумом дефицита из Уговора о функционисању ЕУ (ТФЕУ) и то су Белгија, Чешка, Естонија, Шпанија, Француска, Италија, Мађарска, Малта, Пољска, Словенија, Словачка и Финска.

У овој процени, ЕК узима у обзир релевантне факторе које су изнеле државе чланице у случају да је њихов однос јавног дуга према БДП-у испод 60 одсто БДП-а или је процењено да је њихов дефицит "близу" референтне вредности од три одсто или "привремен".

У светлу процене садржане у извештају, отварање поступка за прекомерни дефицит оправдан је за седам држава чланица: Белгију, Француску, Италију, Мађарску, Малту, Пољску и Словачку.

Извештај из члана 126(3) је само први корак у отварању процедуре за прекомерни дефицит.

У светлу ове процене, и након разматрања мишљења Економског и финансијског комитета, ЕК намерава да предложи Савету да отвори процедуре за прекомерни дефицит за поменуте државе чланице у јулу 2024.

У оквиру пакета Јесењег европског семестра, ЕК ће предложити Савету препоруке да се прекине ситуација са прекомерним дефицитом.

"Пролећни пакет европског семестра" пружа смернице за унапређење конкурентности и отпорности ЕУ и одржавање здравих јавних финансија. Нови оквир економског управљања чини 2024. годином транзиције за координацију фискалне политике у ЕУ.

Смернице и одлуке фискалне политике у оквиру новог оквира садржане у "Пролећном пакету" имају за циљ јачање одрживости дуга држава чланица и промовисање одрживог и инклузивног раста у свим државама чланицама.

Према новим правилима, државе чланице ће припремити средњорочне планове у којима ће се утврдити путеви њихове потрошње и приоритетне реформе и инвестиције.

Препоруке укључене у "Пролећни пакет" пружају снажну основу за реформске и инвестиционе обавезе које државе чланице морају поставити у овим плановима.

Државе чланице треба да спроводе опрезну фискалну политику тако што ће обезбедити да раст нето расхода у 2025. години и касније буде у складу са захтевима фискалног прилагођавања у оквиру новог оквира управљања.

Конкретно, то значи да би државе чланице са јавним дугом изнад 60 одсто БДП-а или дефицитом изнад три одсто БДП-а требало да обезбеде да раст нето расхода буде ограничен на стопу која чини однос државног дуга према БДП-у на вероватан пад у средњем року, док дефицит опште државе доведе на испод три одсто и задржи га испод ове референтне вредности у средњем року.