Прошле године забележен рекордан број штрајкова у Немачкој

Немачка је током 2023. године забележила нагли пораст обустава рада у индустрији и радних спорова, према новом извештају који је објавио Институт економских и друштвених наука (ВСИ).

У Немачкој је прошле године забележено укупно 312 радних спорова, у односу на 225 у 2022, наводи се у извештају.

Штрајкови повезани са тим споровима резултирали су изгубљеним еквивалентом од 1.527.000 радних дана — двоструко више него претходне године, наводи институт. Међу најдужим штрајковима били су они који су трајали 123 и 180 дана, показују подаци наведени у извештају.

Толики број штрајкова последњи пут је забележен 2015. године. Многи су Немачку прошле године описали као "републику штрајкова", додаје се у извештају, уз напомену да су индустријски спорови озбиљно утицали на свакодневни живот многих људи.

Међу запаженим примерима су штрајкови у области јавног превоза, поште, аеродромских и железничких услуга, наводи се у саопштењу.

Штрајк на немачким аеродромима: Погођено више од 200.000 путника

Према подацима ВСИ, висока инфлација и губици плата били су главни фактори који су довели до повећања броја спорова. Питање "како су трошкови инфлације распоређени између капитала и рада" било је у сржи таквих сукоба, наводи се у саопштењу.

Одређене промене на тржишту рада које су запослене довеле у релативно јачи положај, такође, су допринеле њиховој решености да траже боље плате и услове рада, додаје се.

Институт је упозорио да би и ова година могла да буде "година интензивних радних спорова". У извештају се наводи да се ове јесени очекује велика активност у индустрији метала, која запошљава око четири милиона људи широм земље.

Немачка привреда претрпела је неколико великих удараца последњих година, посебно у светлу настојања ЕУ да елиминише увоз руских енергената у склопу санкција Москви због сукоба у Украјини.

Немачки цењени индустријски сектор годинама је био подстакнут релативно јефтиним руским гасом. Међутим, Берлин је одлучио да пређе на скупље алтернативе из других извора, укључујући амерички течни природни гас (ЛНГ).

У фебруару је председник Немачког института за економска истраживања Марсел Фрачер проценио да је сукоб у Украјини коштао државу више од 200 милијарди евра (216 милијарди долара).

Немачка је била једина привреда у Г7 која је прошле године запала у рецесију, док се борила са последицама енергетске кризе. Званични подаци објављени у јануару показали су да се економија смањила за 0,3 одсто на годишњем нивоу у 2023, под притиском растуће инфлације и виших каматних стопа.

Канцелар Олаф Шолц је ипак окривио Москву за економске проблеме своје нације. Ембарго против Русије био је неопходан за одбрану Европе од "империјализма", тврдио је у априлу.