Шта смо посејали, а шта ћемо пожњети: Пада производња пшенице и малина, обраћемо више кукуруза

Пољопривредни произвођачи дају свој одговор на лошу економску позицију неке пољопривредне културе тако што је следеће године мање посеју. Тако агроекономски аналитичар Жарко Галетин објашњава најновије податке Републичког завода за статистику, који наговештавају да ће у Србији ове године бити произведено 2,9 милиона тона пшенице, што је за 15,9 одсто мање него лане.

Сазрело време за трговину пшеницом без долара: БРИКС све ближи реализацији своје берзе житарица

Код производње малина очекује се смањење производње за 4,7 одсто, у односу на прошлу годину, а код вишања за 5,5 одсто. У поређењу са претходном годином, према стању од 23. маја, када је урађена процена усева, у пролећној сетви 2024. године засејано је више кукуруза, за 4,1 одсто, шећерне репе за 12,4 одсто, сунцокрета за 3,4 одсто и соје за 3,8 одсто.

"Прошле године смо засејали рекордно мало пшенице, нешто мало више од 550.000 хектара, што је око 20 одсто сетвених површина мање него претходне године, тако да ни хектарски принос, који је био релативно солидан, са 2,9 милиона тона, није могао да надомести мањак засејаних површина. Кукуруз и пшеница заједно чине више од 50 одсто укупне ратарске производње и чим имате мању производњу пшенице, њиве се ослобађају за кукуруз и делимично за соју и сунцокрет и тако се прави прерасподела", објашњава промене у сетвеној структури Жарко Галетин.

Он указује да пшеница ове сезоне, са ценом од 21 динар није исплатива и да калкулација показује да је испод нивоа елементарне зараде. 

"Људи сеју оно што им се више исплати, па смо пре две године имали ситуацију да су засејане веће површине пшенице, јер је била једина исплатива, у поређењу са осталим ратарским културама. Значај пшенице за пољопривреднике, међутим, није само у том смислу профита, се она сеје и због плодореда и чишћења земљишта и сеју је и када не очекују неку велику зараду, тако да не очекујем да ће се наш народ одустати од ове културе на уштрб неке друге", каже Галетин.

Нови правилник за пољопривреднике: Инспекцији ће моћи да се жале на складиштаре

Он тврди да то што су површине под пшеницом мање неће значајније утицати на цену хлеба, као и да ће бити довољно брашна.

"Пшеница је берзанска је роба и цену диктира глобално тржиште. Ми смо релативно велики извозници, не на светском нивоу, али смо сигурно први у региону. Наш извозни потенцијал је негде око 1,5 милиона тона. У периоду жетве, када се традиционално прода највећа количина, јер је то први приход пољопривредницима и то прво продају. Цена пшенице на светском тржишту је доста ниска, негде око 220 долара по тони. Код нас се откупљује за 21 динар по килограму, што значи да не би требало да доведе до било каквих поремећаја на тржишту брашна, хлеба и пецива", каже агроекономски аналитичар.

Он сматра да је пшеница  бољег квалитета него лане и да је принос солидан.

"Имаћемо квалитетно брашно и хлеб. Ова година није захтевала много хемијског третмана. Са аспекта влаге земљишта је била неповољна година, пшеница је дошла две три недеље раније. Пољопривредници и даље сеју и таванско семе, које је слабијег квалитета, али без обзира на све, имамо релативно добар хектарски принос и примењена је солидна агротехника", каже Жарко Галетин.

Малина

Када је у питању пад производње малине, он напомиње да је лане имала солидну економску рачуницу, док ове године малинари нису задовољни ни приносом, ни ценом. Они указују да би следеће године површине под малинама могле бити још мање, јер се производња, како тврде, по тренутној цени, не исплати.

Према подацима званичне статистике малина се у Србији узгаја на 18.625 хектара. Просечан принос је пет тона по хектару, а РЗС ове године очекује род од 94.026 тона. Највеће површине под засадом су у Шумадији и Западној Србији. 

Професор др Јасминка Миливојевић, шеф катедре за воћарство на Пољопривредном факултету у Земуну је рекла за РТ Балкан да се ове године очекује мањи род, због неповољних ефеката климатских промена, пролећних мразева и великих осцилација температуре које су наступиле већ у фебруару и марту, као и мразева који су били у априлу, када је већ било заметнутих плодова.

"То је изазвало штете и у расту биљака, али и у квалитету плодова, тако да ће приноси сигурно бити нижи од оних очекиваних, али то је и питање нивоа агротехнике, мера заштите које су произвођачи спровели. Не можемо униформно говорити, јер је производња раширена по целој Србији, од нижих терена до великих надморских висина, тако да ће се и приноси разликовати", каже професорка.

Жарко Галетин напомиње да, што се тиче воће, те културе све више заузимају наше пољопривредне површине.

"То није чудно, јер су у питању вишегодишњи засади. Имамо тренд повећања воћарске и виноградарске производње, а благо смањење ратарских култура. То није лоше, јер иако око воћњака има више посла, већа је зарада за произвођаче", каже Галетин.