Култура
Отворена изложба "Јасеновац - Трајна опомена" у Библиотеци града Београда
Изложба "Јасеновац - Трајна опомена" траје до 12. маја и представља два важна сегмента историје система концентрационих и логора смрти Јасеновац. Аутори су кустоси у Музеју жртава геноцида Александра Мишић и Никола Милошевски, док је аутор поставке програмски директор музеја Никола Радосављевић
Изложба "Јасеновац - Трајна опомена" отворена је данас у Библиотеци града Београда (БГБ), у склопу обележавања Националног дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату и Дана Музеја жртава геноцида.
На свечаности у галерији "Атријум" БГБ-а, в.д. директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина је подсетио да су 22. априла 1945. године преосталих 600 логораша из система логора Јасеновац, кренули у пробој, а да је око 100 преживело.
Арбутина је рекао да су логораши "у себи скупили довољно храбрости за последњи јуриш ка слободи, баштинећи слободарске традиције српског народа".
Навео је да се 22. април 1945. "обележава крај пакла на земљи" и додао да је Јасеновац био једини логор који је сам ослободио, односно то су учинили сами логораши у последњим данима Другог светског рата. Подсетио је на херојски чин логораша Милета Ристића који је голорук и неухрањен, јуришао са својим страдалницима и успео да усташком чувару отме пушкомитраљез како би осталим логорашима направи одступницу.
Указао је да је у НДХ спровођена геноцидна политика над српским народом, али и упозорио на општи ревизионизам који се дешава у окружењу и широм Европе, јер "живимо у доба када се џелати и злочинци поглашавају за хероје, кад се њихова имена славе".
"Kада се кличу повици НДХ, попут 'За дом спремни', кад постоје многа знамења широм Хрватске, региона и Европе које буде успомене на четири трагичне године, наша дужност је да се томе супроставимо на научни начин", нагласио је Арбутина.
В.д. директора Библиотеке Града Београда Ненад Миленовић је рекао да је одговорност и обавезу да се овакве изложбе чешће организују као и да од појединца и друштва зависи колико ће опомена Јасеновца бити трајна.
"Јасеновац је био један најстрашнијих логора смрти, балкански Аушвиц. У систему логора Јасеновац у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата страдали су Срби, Јевреји, Роми и сви који нису били подобни, а суштина изложбе је да се то не заборави. Поновно оживљавање идоелогије и иконографије усташтва је проблем држава које то дозвољавају", рекао је он.
Kоаутор изложбе Никола Милошевски је нагласио да је изложба резултат три деценије рада његових колега из музеја на прикупљању грађе и сведочанстава о почињеном геноциду у НДХ.
Он је за РТ Балкан навео је да су приказани предмети који имају симболику, као што је кашика, чиме су желели да симболично прикажу глад. Логораши су, како је рекао исцрпљивани глађу, уносили су 500 до 700 калорија дневно, док су у Аушвицу имали 1300 до 1750 калорија у просеку.
"Геноцид је веома брижљиво планиран. У првим недељама НДХ успостављена је легислатива, да се законски омогући да се са Србима, Јеврејима и Ромима обрачунају на најсвирепији начин припадници војних и политичких формација НДХ", рекао је Милошевски.
Изложба "Јасеновац - Трајна опомена" траје до 12. маја и представља два важна сегмента историје система концентрационих и логора смрти Јасеновац, а аутори су кустоси у Музеју жртава геноцида Александра Мишић и Никола Милошевски, док је аутор поставке програмски директор музеја Никола Радосављевић.
Први сегмент "Пробој у слободу" подробније упознаје посетиоце са последњим данима постојања "пакла на земљи" у Јасеновцу, а други "Хипократ у жицама" пажњу посвећује Усташкој болници у Јасеновцу од 1942. до 1945. године.
Бројна музејска, архивска и аудио-визуелна грађа музеја, у "пробоју у слободу" сведочи о животу, смрти, борби и страдању логораша у Јасеновцу.
Аутентични предмети, видео снимци, фотографије, документа, макете, уметничка дела, заоставштина учесника пробоја само су неки од експоната који су изложени у "Атријуму" Библиотеке. Усташка болница у Јасеновцу представљала је ограђен скуп кућа, радионица, штала и других помоћних објеката који су припадали српским породицама Тривунчић и Kлинцом.
На изложби је представљен историјат деловања болнице, биографије особља које је, као логорски заточеници, служило у болници, сведочанста преживелих која су настала непосредно по ослобођењу 1945. године, као и бројне фотографије и документа.
Реализацију изложбе Музеја жртава геноцида и Библиотеке Града Београда подржали су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида.
Live
