
Припрема ли се Трамп за нови, много већи рат против Ирана?

Све је другачије него како изгледа. Ствари су веома различите од оног што се чини просечном конзументу америчких и западних медија.
Трамп је недавно изјавио да је Ормуз отворен и да се Иран сложио да више неће затварати Ормуз. Потом да је Иран, уз помоћ САД, уклонио, или да већ уклања, све поморске мине.
Иран је, према Трампу, пристао да и да преда своје залихе обогаћеног уранијума: "Урадићемо то заједно. Ући ћемо са Ираном, лепим, лаганим темпом..." И однећемо иранске залихе уранијума у САД...

Цена нафте је пала, а тржишта енергентима су одједном оживела. Ипак, показало се да ниједна од ових тврдњи није истинита, примећује бивши британски обавештајац и дипломата на сајту "Фондација стратешке културе" Алистер Крук, и додаје: "Или је Трамп измишљао, држао се фантазија, за које је можда веровао да истините, или је манипулисао тржиштима."
Ако је ово друго у питању – био је то велики успех. Неко је, тврди Крук, направио "лепу гомилу пара".
Нови, још већи, много већи рат?
Трамп је потом наставио да измишља. Чак је саопштио и да ће се нова рунда разговора и вероватни споразум са Ираном догодити врло брзо – можда чак и током овог викенда. Иранска новинска агенција Тасним је, међутим, известила да је "америчка страна обавештена преко пакистанског посредника да Иран не пристаје на другу рунду разговора".
Од почетка примирја, уз посредовање Пакистана, Иран је требало да дозволи пролаз ограниченог броја бродова. Међутим, под иранским условима за транзит.
Можда ће нова фаза бити још већи, много већи рат, пише Крук. Трампов (безуспешни) царински рат против Кине могао би се чинити као безначајна епизода у поређењу са претњом напада на кинеске линије снабдевања.
Савет безбедности Русије је 14. априла упозорио Техеран да би "преговори о прекиду ватре могли бити параван који Вашингтон користи да се припреми за копнени рат..." САД и Израел могу искористити мировне преговоре да се припреме за копнену операцију. Пентагон наставља да гомила трупа у региону.

Крајњи резултат Трампових манипулација био је да је Иран потврдио своје претходно изречене услове у вези са Ормузом, својим залихама високо обогаћеног уранијума и праву на обогаћивање, само у далеко у строжим формулацијама.
Последња нада Бенјамина Нетанјауа
Ирански оквир од десет тачака је најпре проглашен за "употребљиву основу", али је одбачен већ крајем дана, када су се САД вратиле кључним тачкама "планиране победе": Иран треба да заувек напусти обогаћивање уранијума, да се одрекне залиха од 430 килограма 60 одсто обогаћеног уранијума и да Ормуз остане отворен, без путарина.
План САД је био и остао исти: наставак дугогодишњих ултиматума Израела Ирану. Иран, тврди овај бивши дипломата, мора да буде опрезан и да посматра ову вештачки изазвану конфузију као могуће америчко одвраћање пажње од планиране војне ескалације.
Нетанјаху је због тога веома фрустриран. "Како каже Нетанјаху, медији су успели да учврсте наратив да је Израел изгубио рат у Ирану", написао је Равит Хехт у јеврејском "Харецу".
Нетанјаху очајнички жели да да покаже да је успео да оствари неки од циљева које је прогласио још у првој недељи рата. Али, промена режима у Техерану више није на столу, наставља Хехт: "Нејасан циљ стварања услова за такву промену у међувремену је испарио." Окончање иранског програма балистичких ракета сада делује крајње нереално, што признају и израелски министри. А то, закључује израелски новинар "оставља само једну карту у игри: уранијум."
Нетанјахуов круг се нада да ће растући притисак приморати Иран да испоручи своје залихе обогаћеног уранијума, додаје Хехт. "Нетанјаху све улаже у тај исход – или, можда, у могућност да би обновљени рат и даље могао дестабилизовати (ирански) режим."
Трампов делиријум
Амерички адвокат за уставни суд Роберт Барнс, наставља Крук, који је, узгред, Венсов пријатељ, тврди да је Трамп почео да показује прве знаке деменције још у септембру 2025. године. Он једноставно није у стању да критички размишља. Према Барнсу, у овом стању Трамп верује да су "САД победиле Иран и још не схватају огромну економску штету коју затварање Ормуског мореуза наноси глобалној економији".
Укратко, према Барнсу, Трампов делиријум, да је Иран на ивици капитулације, одражава његово поремећено ментално стање – тешко оштећено разумевање стварности.
Као и Нетанјаху, Трамп такође верује да би већи притисак на Иран могао да донесе тријумфалну "победу", са запленом 430 килограма обогаћеног уранијума, или да ће уранијум бити заплењен на терену од стране америчких снага. Што се, наравно, није десило.
Суочен са кризом у срцу Беле куће, потпредседник САД Венс грозничаво ради иза кулиса како би организовао нови састанак са Ираном у Исламабаду – упркос томе што политички процес ометају масовним израелским ваздушним и копненим нападима у Либану, у којима је убијено или повређено најмање 1.000 особа, од којих су готово сви цивили.
Уопште није јасно да ли ће се Израел придржавати договореног, пошто је већ прекршио прекид ватре. Нетанјаху, сви израелски опозициони лидери и велика већина израелске јавности уједињени су у жељи за наставком рата.
Преговори у Исламабаду су пропали зато што је јаз између две стране био непремостив. САД су ушле у преговоре са хипотезом да је друга страна већ војно уништена и очајна.
Иран је, насупрот томе, ушао у преговоре јер је уверен да је изашао јачи него након Дванаестодневног рата. То наставак рата чини готово извесним. Наредна фаза рата је предвидљива: још више рата, предвиђа Крук.
Следећа фаза рата ће вероватно бити усмерена на још једну масовну серији ракетних удара на иранску цивилну инфраструктуру.
"Економски бес" усмерен против Кине
Дана 14. априла, Савет безбедности Русије упозорио је да би "преговори о прекиду ватре могли бити параван, који Вашингтон користи да се припреми за копнени рат... САД и Израел могу да искористе мировне преговоре да се припреме за копнену операцију против Ирана, а Пентагон наставља да повећава број америчких трупа у региону".
Трамп је свему сада додао нови фронт, са намером да нанесе максималну економску штету Ирану, путем санкција и блокада. Кина је, међутим, примарна мета, јер, како тврди министар финансија Скот Бесент, Кина је највећи купац иранске нафте. Бесент тврди да је ова нова димензија финансијски еквивалент ранијим америчко-израелским војним ударима на Иран. Назвао је то делом операције "Економски бес", усмерене на пресецање токова прихода Ирана.
Бесент је, такође, запретио да ће САД увести секундарне санкције свим земљама, компанијама или финансијским институцијама које наставе да купују иранску нафту. Описао је ово као "веома строгу меру". Бесент је експлицитно упозорио да ће, ако се докаже да се иранска средства крећу преко било ког банковног рачуна, САД применити секундарне санкције.
Ако је ова објава намењена да примора Кину да натера Иран да капитулира пред Израелом и САД, онда то представља дубоко погрешно тумачење ситуације у Ирану и у Кини. Које ће се, вероватно, обити о главу Трампу, сматра бивши британски дипломата. А то ће само проширити рат на глобални ниво.
Према последњим вестима, Иран је одбио другу рунду преговора, а Ормуз остаје затворен. До даљњег.
Очигледан је покушај САД да притисну кинеске линије снабдевања енергијом. И Кина и Русија то добро знају. Трампов покушај блокаде Ормуза био је само почетни притисак, а сада се прети санкцијама кинеским банкама и трговини.
Треба увек имати на уму да се рат не води само против Ирана. Овај рат се води против Ирана, Русије и Кине заједно и против свих земаља БРИКС-а. Против целокупног мултиполарног света.









