Култура
Отворен 57. Битеф: Свети гледалац, уз светог глумца, започиње молитву
Сагледавањем значаја Београдског интернационалног театарског фестивала за Србију, регион и свет, редитељ Боро Драшковић прогласио је отвореним најзначајнији позоришни фестивал у нас, након чега је у ЈДП-у изведена немачка представа "Деца сунца" руског класика Максима Горког, у режији словеначке редитељке Матеје Колежник
Истакнути позоришни и филмски редитељ Боро Драшковић вечерас је свечано отворио 57. издање Београдског интернационалног театарског фестивала - Битеф на великој сцени "Љуба Тадић" Југословенског драмског позоришта.
Драшковић, који је са групом истакнутих позоришних ствараоца био члан иницијалног одбора и уједно члан жирија првог Битефа 1967. године, честитао је значајан позоришни празник и подсетио на годину оснивања највећег Међународног позоришног фестивала у Србији.
"За неколико минута свети гледалац, уз светог глумца, започеће молитву. Свети, придев Јежија Гротовског наравно, не припада класичној религији. Метафора је протумачена и као дефиниција особе спремне да се жртвује", нагласио је 88-годишњи редитељ Драшковић у свом говору - есеју "Ефекат лептира".
Додао је да група младих људи веровала, уз француског драмског писца, књижевника и песника Гијома Аполинера, "да позориште није исто што и живот, као што точак није нога", и сматрало да се "резултат њиховог незадовољства целокупном стварношћу најзад преобразио у светковину новог театра", чију су поетику највише изразиле три представе овенчане београдском Великом наградом, пренео је Танјуг.
Те три представе су - "Постојани принц" (Педро Калдерон де ла Барка-Словацки) из Вроцлава (Пољска), "Троил и Кресида" Вилијама Шекспира из Букурешта (Румунија) и "Три сестре" Антона Павловича Чехова из Прага (тада Чехословачка, сада Чешка република).
Редитељи овим редом били су - Јежи Гротовски, Давид Есриг и Отмар Крејча, подсећа Драшковић.
"Све је мање неразумевања, битефовска естетика и етика све прихватљивија и већ је у процесу десети празник. Свечано отварање Театра нација, Мадлен Рено и Жан Луј Баро. Градска скупштина је први пут позориште. Краја нема великим, светским именима: Љубимов, Вајда, Брук, Шеро, Вилсон, Бергман, Бекет. Нови простори за машту. Стални прилив нових гледалаца", стално је подсећао редитељ.
Драмски и филмски уметник је у свом поетском говору навео како се "земља отворила, свет се приближио, нови глумци су у игри, сви наслови, стари и нови, на новим игралиштима, у новом тумачењу", те да се упорно тражи дотад неоткривен смисао.
"Лавиринт, огледало, парадокс. Прошлост учествује у садашњости, у новом жанру наслућује се будућност", навео је српски редитељ.
"На размеђу 20. и 21. века, у битефовском време-простору, свима је јасно, планета Земља постала је јединствена позорница. Светски репертоар се игра да би се показао у облицима као никад досад. Укрштене позорнице чине га још увек привлачним, испуњеним, јединственим местом", нагласио је Драшковић и оценио да увек у битефовском кључу, представе постају сваки пут другачије.
Позориште се мења, остајући у свом најдубљем бићу исто, рекао је Драшковић и додаје да нема сумње да позориште мења гледаоца.
Према његовим речима, у овако суровом свету пуног зла, без уметности стварност би била још тежа.
Уследила је представа "Деца сунца" руског класика Максима Горког, у режији словеначке редитељке Матеје Колежник, у продукцији немачког позоришта Шаушпилхаус Бохум.
