Култура
Паја Јовановић и Густав Климт: Једна епоха, два уметника, три музеја
Шта повезује двојицу великих уметника, једног из Беча, а другог из Вршца, од вечерас можемо сазнати у Галерији Матице српске у Новом Саду
Како данас видимо епоху која је обележила крај 19. и почетак 20. века?
Које су сличности наизглед два различита уметника – једног из Беча, другог из Вршца и како су они спојили три музеја у једном изложбеном простору?
Одговоре на ова питања пружиће нова изложба у Галерији Матице српске у Новом Саду, која још од кад је најављена - почетка године - привлачи велико интересовање јавности.
На изложби "Паја Јовановић и Густав Климт: Једна епоха, два уметника, три музеја" која ће бити свечано отворена 13. октобра у 19 часова, а трајаће 14. јануара 2024. године, представљена су три женска портрета из три музеја: Галерије Матице српске, Уметничко-историјског музеја у Бечу и Галерије Белведере.
Ова три пажљиво одабрана дела, од којих су два први пут изложена у Србији, указују на сличности и разлике међу великим уметницима, говоре о друштвеном контексту у којем су настајали и истовремено повезују музеје из чијих су колекција.
Изложбу "Паја Јовановић и Густав Климт. Једна епоха, два уметника, три музеја" прати истоимени тројезични каталог у чијем садржају су уводни текстови министарке културе Маје Гојковић и управнице галерије Тијане Палковљевић Бугарски, расправни текст музејске саветнице Снежане Мишић и "повремено истините приче" у тексту "У салону шешира Оскара Хутера" кустоса Николе Ивановића.
Како је Палковљевић Бугарски раније објаснила у Уметничко-историјском музеју у Бечу, поред зидне композиције Густава Климта у њиховом улазном холу, која је непомична и не може бити излагана ван њиховог окриља, налази се и једно слабо познато дело овог мајстора.
"Слика, 'Дама са лила шалом', код њих је стигла пре извесног времена сасвим случајно, као донација, и без обзира на чињеницу да можда није најбољи Климтов рад, мање је познат и зато веома интригантан. С друге стране, у Галерији 'Белведере', која чува најпознатија дела Густава Климта и излаже их у својој сталној поставци, налази се и једна слика Паје Јовановића - 'Бечлијка'. Она је откупљена 1905. са изложбе приређене у Кунстхалеу и никада до сада није представљена у нашој земљи", додаје.
Трећа слика којом ће бити употпуњена поставка је из збирке Галерије Матице српске, а ради се о Јовановићевом портрету уметникове супруге Муни, иначе Бечлијке, Хермине Јовановић рођене Даубер.
Изложбу ће, наводи Палковљевић Бугарски, употпунити иновативан приступ тумачењу дела двојце уметника, будући да ће се поред историјско-уметничке анализе, пред посетиоцима наћи и литерарни рад Николе Ивановића.
"Њему су, наиме, поменута три портрета послужила да измашта 'случајеве' три портретисане даме и кроз њих исприча причу и о положају жене крајем 19. и почетком 20. века, као и причу о односу уметника према моделу и о односу уметника према другим уметницима. Другим речима, слике са изложбе су послужиле као подстицај за стварање једног новог, другачијег уметничког дела. А поставку ће пратити и филм који говори о целој нашој идеји", рекла је управнице Галерије Матице српске.
Српски сликар Паја Јовановић рођен је 16. јуна 1859. и један од најзначајнијих представника академског реализма у Србији. Године 1877. Јовановић је започео студије на бечкој Академији код професора Кристијана Грипенкерла, а распусте је користио да путује по Балкану и посматра свакодневни живот и обичаје народа. У Србији се налази тек једна четвртина његовог богатог опуса којим неретко превладавају историјски мотиви и теме из живота народа. Најскупља продата слика Паје Јовановића "Два башибозука пред капијом", насликана је 1888, а продата је на аукцији 2018. у лондонској кући "Сотби" за пола милиона евра.
Аустријски сликар симболизма Густав Климт рођен 1962. започео је студије сликарства у Бечу само годину дана након Јовановића - 1878, био је један најистакнутијих чланова бечке сецесије, покрета у уметности који је настао као реакција против владајућих естетских начела. Прославио се након што је 1894. добио задатак да уради три слике на плафону велике ауле бечког универзитета, а његова алегорична представа правног, филозофског и медицинског факултета изазвала скандал. Његова најчувенија слика "Пољубац" позната је широм света и чест је мотив у популарној култури.
