Култура
Колеге се опростиле од Жарка Лаушевића: Живот му је био јединствен, баш као и његов таленат
На комеморацији у Југословенском драмском позоришту у Београду, глумци и редитељи су се потресним и топлим речима опростили од посебног човека и драмског уметника
Комеморација поводом смрти глумца Жарка Лаушевића (1960–2023) одржана је данас у Југословенском драмском позоришту, а присуствовали су, поред чланова породице, бројни глумци, сарадници, пријатељи, поштоваоци и личности из јавног и културног живота, попут министра спољних послова Ивице Дачића, писца Вука Драшковића и других.
На комеморацији су говорили директорка ЈДП-а Тамара Вучковић Манојловић, Милутин Караџић, Вида Огњеновић, Воја Брајовић, Ирфан Менсур, Драган Бјелогрлић, Светозар Цветковић, Милан Марић и Петар Божовић, уз видео-поруку Светлане Бојковић.
Опроштај од легендарног глумца почео је минутом ћутања а потом је Тамара Вучковић Манојловић подсетила да је Лаушевић први пут у ЈДП-у заиграо 1981. у представи "Раскршће", те бројним улогама обележио период тог театра од 1982. до 1994. године.
"Данас се опраштамо од нашег пријатеља, друга, колеге, глумца. Од нашег Жарка Лаушевића. Живот му је био јединствен, баш као и његов таленат", рекла је Тамара Вучковић Манојловић.
Војислав Брајовић описао је Жарков дар причом о балерини која је полагала аудицију за Бољшој театар, прошла одлично, али јој је речено да никад неће постати примабалерина.
"Упитала је директора театра – зашто? Зато што немате оно што чини да публика устане да вам аплаудира. Жарко је имао то. Тешко се то може описати речима. Зато су га тако волели. Због те античке трагедије ми говоримо о њему", истакао је Брајовић.
Глумац Ирфан Менсур веома потресно је говорио окупљенима.
"Немојте да је ко сузу пустио, Анита, Бранка, децо, драги пријатељи. Љутиће се Жарко, знам га. Сви су већ све рекли и записали и мени није остало ништа, остала су ми само сећања. ... Недостајаће ми наше шетње. Он упали камеру на свом телефону па шетамо Њујорком, а онда ја упалим камеру после неколико дана па шетамо Београдом, а он ми каже лакше мало, да уживам. Драги моји, оде Жарко, али ја не пристајем на то јер није фер", рекао је Менсур.
Милутин Мима Караџић подсетио се времена кад су били деца, те покретања позоришта "Додест" и представе о Марку Краљевићу у којој је Лаушевић играо Шарца а он Буздована.
"Мој добри куме, путуј са анђелима", опростио се Караџић.
Вида Огњеновић осврнула се на последње Лаушевићево појављивање у јавности, на премијери филма "Хероји Халијарда", речима да је Жарко наслутио брзину свог одласка.
"Не би он био он да није убедио лекаре да му помогну да дође и поклони се публици. Стајао је у благом наклону, сјају његове својствене лепоте. Намучен, благ и сетан док су га запљускивале салве аплауза у очима су му биле искрице узбуђења и дугог бола. И дан је прошао и све, па и доживотна и ево поручивао је публици: Ево, управо пролази и живот, само сам га замолио да мало сачека да вам се поклоним", рекла је Огњеновићева.
Додала је да је Жарко дошао из неког митоносног света и био митска појава. Играо је све и на сцени и на екранима и у животу. Тражио је немогуће јер је и сам био изнад свега.
"Збогом, непоновљиви Жарко мој, нека су ти повратак у нит и бескрај лакши но што ти је живот био", завршила је Огњеновићева опроштај од великог Лауша.
Последњи је говорио Петар Божовић, присећајући се почетка, драме коју је 1978. режирао професор Мило Ђукановић, где је сина играо Жарко, који је тада и отишао на пријемни на Академију у Београд.
"Прође време, прошло много година, седимо у кафани, кад он каже: Знаш да ме је и дан-данас срамота због онога кад ти нисам донео чашу воде. Питам коју, он каже да сам му тражио кад је дошао из Београда (с пријемног). Каже: Да ти сад донесем чашу? Рекох: Коју воду, најбољи виски да донесеш. После тога смо годинама доносили један другом чашу воде", рекао је глумац и прочитао стихове песме "Кари Шабанови" Александра Лекса Ивановића које је Лаушевић рецитовао на сахрани поменутог Ђукановића.
"Одлете нам Жаре", завршио је Божовић, скинуо шешир и поклонио се Лаушу.
Комеморација је завршена вишеминутним аплаузом у част преминулог Жарка Лаушевића.
