Култура
Сећање на Јагоша Марковића у ЈДП-у: У позоришту одрастао, у њему и оседео
Вече је било у форми колажног сећања на редитеља, а догађају је присуствовала и породица покојног уметника
Вече посвећено недавно преминулом позоришном редитељу Јагошу Марковићу (1966-2023) одржано је на Великој сцени "Љуба Тадић" Југословенског драмског позоришта у Београду.
Мултимедијални програм добрим делом је укључио многе инсерте из Марковићевих телевизијских гостовања.
"Одрастао сам у позоришту и у њему оседео. Остајем захвалан за све што ми је дало и за уточиште које ми пружа. Као храм безбедан од недаћа света. У њему је увек исто, константно присутан ред и поредак. Када почне проба сви ми међу собом знамо и које генерал и ко је водник. Где год радио и у ком год времену, позориште има своју гравитацију и увек ме води ка правим вредностима. Хвала му!", говорио је Марковић.
Колажно вече је било у знаку четири представе овог редитеља које су се играле у оквиру посебног програма "Јагошев новембар", тако да је према концепту било осмишљено да глумци говоре монологе из актуелних позоришних комада.
Монологе током вечери изводили су Весна Тривалић, Јелисавета Сека Саблић и Драган Мићановић из комада "Врат од стакла", а Сања Марковић из "Чудо у Шаргану".
Глумица Анита Манчић извела је одломак из медитеранске комедије "Филумена Мартурано" Едуарда де Филипеа, у копродукцији Центра за културу Тиват и Градског позоришта Подгорица.
Осим драмских уметника који су изводили одломке из Марковићевих представа, посебно изненађење је било у знаку гостовања регионалних певачица - Терезе Кесовије (Хрватска) и Амире Медуњанин (Босна и Херцеговина).
На снимцима из многих ТВ гостовања, Марковић је приповедао о својим почецима, још док је био студент, како је био опчињен представама "Чудо у Шаргану" у режији Дејана Мијача или "Драга Јелена Сергејевна" Горчина Стојановића.
"Ја сам ту због публике, или можда и нисам. Чињеница је да режија не постоји без свих осталих сарадника, од глумаца, преко костимографа, сценографа, писаца, техничког особља. Позориште може без сваког од нас, али ми не можемо без позоришта", говорио је Јагош Марковић у ТВ интервјуима.
Горчин Стојановић је истакао чињеницу да ко год да је гледао макар делић било које Јагошеве представе, увидео је да су оне "саздане од емоција, маште, љубави и одговорности".
Тереза Кесовија је у пратњи музичара отпевала песме - "Пријатељи стари, гдје сте?" и "Моја посљедња и прва љубави".
На крају је на платно емитована серија фотографија из живота драмског уметника, уз емитовање песме "Земљо моја" (1975) аутора Кемала Монтена, у извођењу групе "Амбасадори" и Исмете Крвавац.
