Са чиме се римују милиони или како је "Грозон" постао светски бестселер

Када је Џулија Доналдсон одлучила да напише књигу за децу где ће главни јунак бити миш који ће шетати мрачном шумом и бранити се од разних предатора духовитим и лукавим опаскама, планирала је да га пошаље код тигра на чај.

Британска ауторка била је инспирисана кинеском причом о девојчици која је избегла сигурну смрт, убедивши тигра да је она краљица шуме.

Међутим, у том жбуњу чучао је проблем. Доналдсонова је желела да напише књигу у стиху, а нема много речи који се римују са речју тигар. Стога је одлучила да буде практична и, уз помоћ немачког илустратора Аксела Шефлера, створила је једно од најуноснијих и најдивнијих чудовишта у дечјој књижевности.

"Грозон" (у Србији објављен у "Креативном центру", у фантастичном преводу Зорана Пеневског), угледао је светлост дана пре тачно четврт века и постигао огроман успех. "Економист" наводи да се књига продала у 11,6 милиона примерака широм света. Прошле године комплетан опус Џулије Доналдсон од око 200 књига донео је зараду од 19,6 милиона долара, највише од "Грозона".

За разлику од књига за децу које су одраслима толико досадне, "Грозон" је подједнако забаван и за читање наглас (одрасли) и за слушање (деца). Као и већина прича о животињама, бави се универзалним темама тријумфа слабијег, ума над снагом, које одговарају како младој, тако и одраслој публици.

Заслуге за то иду Шефлеру који је, после Квентина Блејка (сарађивао с Роалдом Далом), најпознатији илустратор за дечју литературу. Прве скице Грозона биле су "превише страшне за децу", због чега га је Шефлер учинио дебељушкастијим и, напросто, симпатичним.

Данас је могуће купити плишане играчке, јастуке или папуче са Грозоном, грицнути чипс у облику његових канџи, погледати представу или филм. Многи мисле да је наставак књиге "Грозоново дете" чак бољи од оригинала.

"Грозон" је до сада преведен на 107 језика и дијалеката, укључујући јерменски, баскијски, есперанто, курдски и тајски, што га чини другом најпревођенијом дечјом књигом на свету. Прва је Егзиперијев "Мали принц".

Мишел Јанг, директорка одељења за права у издавачкој кући "Макмиланс" која је објавила "Грозона" у Великој Британији, каже да је књига утрла пут другим ауторима. До "Грозона" страни издавачи су се клонили превођења књига у стиху.

Владимир Набоков је сматрао да је превођење риме толико изазовно да, заправо, нема сврхе ни преводити поезију. Набоков, који је превео на енглески Пушкиновог "Евгенија Оњегина", навео је да би преводиоци требало да се труде да буду што вернији оригиналном тексту. "Репродуковати риме, а опет превести целу песму буквално је математички немогуће", написао је он.

На срећу деце и родитеља који не говоре енглески, већина преводилаца "Грозона" игнорисала је његове молбе и, уместо тога, одлучили су да каналишу песнике попут Александра Поупа, чији превод Хомерове "Илијаде" хвата дух оригинала, а не тежи веродостојности.

Љубитељи и познаваоци "Грозона" забављају се проналазећи разлике у преводима хране за коју миш тврди да је Грозон највише воли.

Тако је у немачкој верзији "лија печена" постала "кебаб од лисице", Јапанци су "змијску гибаницу" препевали у "змијски кабајаки" – адаптирајући традиционално јело од гриловане рибе у "Грозонов специјалитет", док је у француској верзији назван "крем од змије". Управо те локалне варијације чине "Грозона" савршеном посластицом пред спавање, где год да живите.