Култура

Свечана академија у Српском народном позоришту: Обележено 200 година од рођења Бранка Радичевића

Беседу посвећену Бранку и његовом делу одржао је српски песник, есејиста и прозни писац Драган Јовановић Данилов
Свечана академија у Српском народном позоришту: Обележено 200 година од рођења Бранка Радичевића© TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIĆ/bs

У Српском народном позоришту у Новом Саду данас је Свечаном академијом обележено 200 година од рођења великог српског песника Бранка Радичевића.
Поводом великог јубилеја говорио је председник Покрајинске владе Игор Мировић, који је уједно и председник Одбора за обележавање 200 година рођења великана српске поезије.

Он је изразио задовољство због тога што је ова година у знаку овог јубилеја у чије обележавање су укључене многе националне институције, са циљем подсећања на живот и непролазно дело Бранка Радичевића.

''Бранко је направио својеврсну револуцију средином 19. века, када је после деценија битисања старог српског песништва, које је било помало учмало и једнозначно, успео да својим невеликим, али снажним делом, оживи народни дух'', рекао је Мировић.

Председник покрајинске владе је истакао да ће, између осталог, током ове године бити реализовани бројни програми у оквиру обележавања јубилеја - Матица српска ће, након две и по деценије, објавити Сабрана дела Бранка Радичевића у два тома, док ће део програма на Вуковом сабору у Тршићу бити посвећен Бранку.

''Бранко је својим стваралаштвом оставио велики траг у нашој књижевности, култури и историји и у народној души, јер, како рече Михиз, увек ће се у темељу нашег песништва указати Бранков угаони камен, а ми данас озарени стојимо на том чврстом темељу коме је време уклесало сваки песников стих и одраз у нама за вечност'', рекао је Мировић.

Беседу посвећену Бранку и његовом делу одржао је српски песник, есејиста и прозни писац Драган Јовановић Данилов.

Бранко Радичевић рођен је 1824. године у Славонском Броду, а умро 1853. године у Бечу. Школовао се у Земуну, Сремским Карловцима, Темишвару и Бечу. Прве стихове је написао док је похађао Карловачку гимназију, која, заједно са Стражиловом, заузима посебно место утемељено у његовој поезији и поеми „Ђачки растанак“, једном од његових најпознатијих дела.

Поред Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића био је најзначајнији песник српског романтизма.

Свечаној академији присуствовали су и чланови Владе Србије, Покрајинске владе, Војске Србије, председник Матице српске, представници градова и општина, представници удружења књижевника Србије и Републике Српске, ђаци новосадских школа и друге званице.

image