У Републици Српској обележено 40 година од смрти Бранка Ћопића

У Хашанима у Републици Српској данас је обележено 40 година од смрти Бранка Ћопића, једног од најчитанијих српских писаца.

Код пишчеве бисте, испред спомен-школе, венце су положили министар просвете и културе Републике Српске Жељка Стојичић, представници Министарства трговине и туризма, општине Крупа на Уни, установе "Башта слезове боје", Завичајног друштва "Бранко Ћопић" и Основне школе "Бранко Ћопић".

Стојичићева је рекла да под балканским небом "није било писца који је волео свој родни крај и људе као што је био Ћопић".

"Заљубљен у Грмеч, створио је дела која су један од највећих домета наше културне баштине. Остао је најплодоноснији и најпревођенији писац, незаобилазан у школској лектири", рекла је она.

Према њеним речима, Министарство просвете и културе је изградњом реплике Ћопићеве родне куће и пројектом "Башта слезове боје" вратило достојанство лику Бранка Ћопића.

"Битно је да се пројекат одржава у животу у смислу да ученици посећују ово место и да на квалитетан начин доживе лепоту краја где је рођен Ћопић", рекла је она, преноси агенција Срна.

Начелник општине Крупа на Уни Младен Кљајић рекао је да 40 година од смрти Бранка Ћопића у његовом родном крају живи сећање на писца који је својим делима свет упознао са Хашанима.

"Општина Крупа на Уни и даље ће подржавати све манифестације које доприносе промоцији лика и дела Бранка Ћопића, Хашана и наше општине", додао је Кљајић. Директор установе "Башта слезове боје" Блаженка Кењало рекла је да се данас, 40 година од Ћопићеве смрт оживљавају његов дух и дела.

"Бранко Ћопић није био само књижевник, већ и визионар чија су дела осликавала дух нашег народа, његову снагу, али и дилеме и боли. Својим причама, песмама и романима Ћопић нас је водио кроз пејзаже наше домовине и лавиринте људских емоција и искустава", навела је она.

Председник Завичајног друштва "Бранко Ћопић" Хашани Душанка Дакић рекла је да ово друштво негује успомену на писца који је цео живот Хашане носио у срцу и делу.

"Отворени смо за сарадњу са свима који желе да промовишу дело Бранка Ћопића", рекла је Дакићева.

Након полагања венаца испред спомен-школе, програм је настављен код спомен-куће, а пригодан програм припремили су ученици основне школе која носи име славног писца.

Спомен-плоча Бранку Ћопићу поводом обележавања 40 година од његове смрти биће данас откривена на улазу Природно-математичког факултета Универзитета у Бањалуци, а на иницијативу Друштва учитеља Републике Српске.

Српски писац Бранко Ћопић, члан Српске академије наука и уметности, надахнути приповедач, творац занимљивих и упечатљивих ликова и догађаја који је писао свежим, сочним и сликовитим језиком, рођен је 1. јануара 1915. године. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, а у Народноослободилачком рату учествовао од 1941. године.

Ћопић је почео да пише још као ђак учитељске школе и пре Другог светског рата објавио је збирке приповедака "Под Грмечом", "Борци и бегунци" и "Планинци".

Његова прозна дела су прожета лириком, живописним реалистичким сликањем живота на селу, познавањем менталитета и психологије људи Грмеча и Подгрмечја, његовог завичаја, те ведрином и виталношћу духа.

Написао је већи број књига за децу, међу којим су: "Бојна лира пионира", "Пут у ведрину" (поезија), "У свету лептирова и медведа", "Босоного детињство" (приче), "Огњено рађање домовине" и "Ратниково пролеће" (збирке песама).

Последњом збирком приповедака "Башта слезове боје", за коју је добио Његошеву награду, Ћопић се представио као писац изузетне мисаоности и стила, али и као разочарани човек обузет мелахнолијом и суморним слутњама, посебно у уводу књиге у којем пише о стрепњи од "црних коњаника" – убица шпанског песника Федерика Гарсије Лорке. То као да је наговестило његово самоубиство 1984. године у Београду.

Остала Ћопићева дела су: "Пролом", "Глуви барут", "Не тугуј, бронзана стражо", "Осма офанзива" (романи), "Роса на бајонетима", "Сурова школа" и "Доживљаји Николетине Бурсаћа" (збирке приповедака).