Култура
Последња југословенска серија: Зашто волимо "Бољи живот" и данас
Богата прича, затим сјајан ритам серије, те многобројни 'живи' ликови, као и то да је реч о верној слици друштва која с много духа и лакоће и врло тешке ситуације приказује тако да се осећате боље после тога – одлучили су о томе да ова серије живи више од три деценије, истиче сценариста Синиша Павић
Три месеца се емитовао "Бољи живот" а да нико није написао једну добру реч, лоших реакција било је много, доста се расправљало о "мегаломанском" пројекту Радио-телевизије Београд од (у првом наврату) 52 епизоде, чак је било и гласова да се серија скрати. Међутим, током емитовања све је почело да се мења, "Бољи живот" је постао а и остао појам. Или, како је у емисији посвећеној том серијалу на ТВ БГ 1991. приметио Богдан Тирнанић, "'Бољи живот' волели су баш сви, али су га на крају волели и они остали".
Била је ово, по броју епизода, чак 82, најдужа серија снимљена у СФР Југославији, уједно и последња серија емитована у систему Југословенске радио-телевизије, чије је финале, испало је симболично, приказано неколико дана пре почетка рата у Словенији.
Серија која је држала публику приковану за мале екране од 1987. до 1991, а гледало ју је близу 20 милиона становника СФРЈ од 22 милиона укупне популације, репризирана је од тада више од двадесет пута, а чак и у "непопуларно" време за ТВ гледаоце, као у тренутном термину од 11 часова на РТС-у, дизала је гледаност Јавног сервиса.
"Не чуди ме што људи и даље подједнако воле 'Бољи живот'. Гледљивим га чини пре свега богата прича, затим сјајан ритам серије, те многобројни 'живи' ликови. Најважније је да је то верна слика друштва која с много духа и лакоће и врло тешке и драматичне ситуације приказује тако да се осећате боље после тога, да осећате извесно олакшање. Рекао бих да је реч о најплеменитијој врсти забаве, пошто забава код нас нема статус уметничког дела, а требало би да има уколико је врхунска", каже сценариста бројних култних домаћих серија, па и "Бољег живота" Синиша Павић за РТ Балкан.
Ово је велика друштвена фреска, а не само породична комедија, слика друштва тог времена, додаје Павић, те подсећа да је "Бољи живот", као последња заједничка југословенска серија имао срећу да кроз међунационалне турбуленције прође неоштећен.
"Имао сам срећу, да кажем иронично, да сваку моју серију прати неки драматичан догађај у друштву који је ометао нормални ток серије. Кад се приказивао 'Врућ ветар', до последњег тренутка нисмо знали да ли ће следећа епизода 'ићи' јер је то зависило од Титовог здравља. Када је почео 'Бољи живот', СФРЈ се већ љуљала, почела су превирања, међуполитичка, национална. За последњу сезону у којој је Боба у војсци морало се добити одобрење за снимање из Генералштаба јер је питање ЈНА било осетљиво, то јест водило се рачуна о томе шта ће се о њој рећи", појашњава Павић.
Сценариста и писац се сећа да га је Драган Бјелогрлић, у роли Бобе Попадића, молио да у серији не иде у војску јер она има лош призвук, уштогљеност, правила, док га је он уверавао да војска може бити врло забавна. Кад су завршили те епизоде, како каже, Бјелогрлић је жалио што је било само десет епизода.
Док су радили последњи циклус почетком 1991, у Хрватској је већ на власти Фрањо Туђман, и ТВ Загреб, поред ранијег договора о емитовању у свим центрима Југославије, одлучује да не пусти наставак.
"Звала ме је једна госпођа да пита што им не дамо серију, а потом је загребачка телевизија била засута питањима и протестима. Директор је био нови човек Антун Врдољак, националиста и хадезеовац, који је под притиском јавности ипак прихватио да емитује серију, али дан после Београда да би се евентуално избацило нешто уколико звучи другачије него у Загребу. Међутим, нису имали никакве примедбе до краја. Прошли смо неоштећени и прославили смо последњу епизоду, а већ после неколико дана пукла је прва пушка у Словенији. То је био крај Југославије и крај серије, памтим је највише по томе", сећа се Павић.
"Бољи живот" је и даље омиљен и у Хрватској и у Босни и Херцеговини, где почиње да се репризира од 2012, односно 2015. године. У Хрватској је тада потукао по гледаности веома популарну турску сапуницу "Сулејман Величанствени".
"Регионална популарност 'Бољег живота' показује стварно расположење народа – кад је нешто добро, то се прихвата без задршке. Намерно сам стављао и Бориса Дворника и друге хрватске глумце који су се сјајно уклапали. Заправо, мислим да никада више нећемо имати такав корпус глумаца, квалитетних, школованих. Поред неколико носећих рола, све епизоде су велемајсторски одигране. Код доброг дела и епизода мора да буде одиграна као и главна улога, а 'Бољи живот' је управо то показао", закључује Синиша Павић за РТ Балкан.
