Култура
Српска уметница Ема Бреговић излаже у Културном центру Србије у Паризу
Уметница наглашава да јој је увек било битно да има изложбу у Паризу, јер је управо то место - спој њене дупле културе - спој Запада и Балкана
Уметница Ема Бреговић ће у Паризу у Културном центру Србије од 15. до 30. маја имати самосталну изложбу а за чији назив је искористила комплексан француски израз "Jeu de main, jeu de vilain" (Игрчка плачка), као и њено стваралаштво показује својеврсну игру значења.
"Jeu de main, jeu de vilain" је израз налик нашем "играчка - плачка". Најчешће га упућују деци, упозорава и на потенцијалне последице играња, навела је Бреговић за Танјуг која у игри значења идентификује своје дубоко промишљење радове проткане специфичним сензибилитетом, а који управо садрже дупле обрасце и дупло значење.
"Кад се превише страствено играмо кад смо деца, може доћи до суза а кад то чине одрасли добијамо суптилне, субверзивне конотације", навела је Бреговић која инспирацију црпи из личног француског искуства интимно повезаног са бившом Југославијом, као и из друштвено-политичких тензија и актуелног контекста.
Она подсећа да је уметнички пут започела у Атељеу Севр у Паризу, након чега је завршила и основне и мастер студије на Ликовној академији у Нанту.
Наглашава да јој је увек било битно да има изложбу у Паризу, јер је управо то место - спој њене дупле културе - спој Запада и Балкана.
"Увек ми је било интересантно како та два света могу да се артикулишу", рекла је она и додала да је врло узбуђена зато што ће публици у граду у којем је рођена први пут показати дијапазон од скоро десет година стваралаштва.
Додала је да је део радова који ће бити у Културном центру Србије у Паризу био изложен у Београду и нагласила да јој је важно да публика има осећај за њен рад и то што је дотиче.
"У Париз долазим и са новим монументалним радом који ће се уклопити у читав концепт на којем радим већ неколико година", рекла је Бреговићева и истакла да је изложба у Паризу потпуно нови степен у њеној каријери.
Наглашава да је изразито интересују дихотомије у нашем идентитету - то, како једна култура утиче на другу и како се у ствари ти симболи, архетипови мењају.
Бреговићева, која је прави пример савремене европске уметнице, се не устручава изазовних тема. Играјући се са симболичним конотацијама чувених архетипова, каже да за скулптуре великог формата користи изненађујуће различите материјале као што су алуминијум, угаљ, бетон, перо, челик којим разбија традиционалне форме.
Међу универзалним предметима са потпуно јасним значењем који јој је био инспирација наводи бабушке.
"Ако су бабушке увек шарене и веселе и слатке, оне су то што познајемо, а ако се промени само један елемент, добијамо тотално нови дијапазон симболике и значења", рекла је Бреговићева и нагласила да јој је врло интересантно управо то како један једини измењени елемент преокрене у потпуности читав смисао неког архетипа.
Нагласила је да се некада та симболичка или метафоричка замка, крије и у материјалима.
Симболи инспирације
Поред бабушке, како подсећа, међу универзалним симболима је и колевка која, само ако је као њена направљена од бодљикаве жице, добија на вишезначности и могућности комплексног тумачења.
"Оно сто ме занима су архетипови који заправо граде једну културу или се култура артикулише око тог архетипа. Сам начин на који можемо да мењамо неке елементе у том архетипу може да утиче на начин на који се заправо мења читава симболика", рекла је уметница која се не устручава да се ухвати у коштац с изазовним темама.
Поручује да не би требало да се плашимо тих манипулација и контроверзних или тешких тема као што су идентитет, религија, политика.
Подсећа да је током последњих десет година реализовала многе скулпторске радове и излагала на групним и самосталним изложбама у Истанбулу, Цириху, Београду и Крагујевцу а она на коју је додатно поносна, између осталог, је та када је била најмлађи уметник који је излагао у Уметничкој галерији Народног Музеја.
Како каже то преплитање две културе које је прожима је велико богатство.
"Моја генерација, вероватно и ова пост-југословенска раја, пате од тога да немају неки од фиксних идентитета. Ти идентитети су флуктуирајући, а ја сам некако пронашла своју слободу у свему томе. Дакле, ја сам неки слободни атом који је мало тамо и мало овамо и нигде истовремено, што је нешто што је доста хранило и моје инспирације и те симболе, јер симболи нису исти на западу и код нас, али на неки начин чини ми се да можемо да нађемо заједничке просторе за разговор кроз дијалог, кроз уметност", навела је ова уметница која живи и ради на релацији Београд-Париз.
