Један према 20: Ћириличне књиге одавно губе утакмицу, чак и у Србији

Није новост да у Србији књиге штампају на латиници више него на ћирилици.

Поражавајући је однос 1:20 у корист латиничних наслова. Латиница преовлађује у издањима професионалних издавача, али и у књигама установа које се баве заштитом културног наслеђа, завода, архива, института, факултета.

Овакво стање се погоршава на штету ћирилице, на штету идентитетске вредности, речено је на јучерашњем скупу у Народној библиотеци Србије.

Организатори из Савета за српски језик позвали су издаваче, представнике ресорног министарства, представнике удружења писаца да заједно сагледају шта подстиче све веће коришћење латинице у издаваштву и каква је улога правног оквира и доносилаца одлука у култури у томе.

Одзив, нажалост, није био велики. Бројне издавачке куће нису имале свог представника, као ни Министарство културе.

Малобројне присутне поздравио је Владимир Пиштало, директор НБС и убрзо напустио округли сто.

"Постоје државе у свету које не преузимају латинично писмо упркос процесу вестернизације. И Срби могу да користе латиницу за стране језике, а ћирилицу у 'унутрашњем саобраћају'", сматра проф. др Зоран Аврамовић, социолог културе.

Истакао је да дистрибутери из БиХ, Црне Горе или Хрватске нису заинтересовани за ћириличне књиге, али је и вредност културног самопоштовања значајна у издаваштву. Књига није усмена реч која је лист на ветру, већ мали писани споменик који деценијама опстаје. У том контексту, ниско вредновање сопственог националног писца може да буде само ствар појединца.

Како је рекао, лични избор издавача које ће писмо користити пора се сусрести са институцијама које брину о културном наслеђу.

Наглашавајући да у Србији постоји правни систем заштите културног наслеђа, Аврамовић је истакао да само ћирилица не ужива заштиту и да се нешто мора учинити.

Пацке Савета Европе Хрватској: Хитно промените политику према српском језику и ћирилици

"Будући да је Министарство културе највећи купац књига потребно је сачинити листу критеријума за откуп, међу којима би један од најважнијих било писмо на коме је књига штампана", додао је он.

Лингвиста проф. др Милош Ковачевић је рекао да је наша држава чудна у односу на властите идентитетске критеријуме, јер је српски језик први пут уведен у Закон о језику и писму 7. маја 2010. године, до тада је био српскохрватски.

Ковачевић каже да је 2008. потписан Споразум са Конгресном библиотеком у Вашингтону (САД), према којем се све српске књиге штампане на латиници, и то ретроактивно, од краја 19. века, категоризују као хрватске.

"Када сагледамо шта је све штампано на латиничном писму, можемо само да се запитамо шта нама у свету припада као културна баштина", нагласио је.

Председник Удружења професионалних издавача Зоран Хамовић рекао је да српски народ није угрожен од латинице.

"Има много других ствари које се провлаче преко латинице. Глупост је и на латиници и на ћирилици - глупост. Нећу се заложити да она буде објављивана. латиница може да носи много српскије теме којима ћемо деловати и у окружењу. Наша дужност јесте да користимо латиницу да бисмо своју мисао предали другима на читање ако нису способни да читају на ћирилици. Желим од срца да поштујем ћирилицу зато што је то моје писмо", истакао је.

У дискусији су учествовали и проф. др Александар Милановић, председник Савета за српски језик, Живорад Ајдачић, председник КПЗ Србије, Душан Бабић, управник СКЗ, издавач Милан Отрлић, Видак Масларовић потпредседник УКС и Милан Јовановић уредник у "Службеном гласнику".