Застрашујући обичаји на руској свадби: Како су девојке некада давно стајале на "луди камен"

Руска свадба је столећима била синоним за врхунски провод: трпеза је увек била богата, а славље уз песму и игру трајало је недељама. Међутим, свадбе какве се праве данас нису ни близу онога што се организовало у стара времена. Тада је склапање брака било поприлично застрашујуће и саткано од православних и паганских ритуала који би данашње младенце у најмању руку шокирало. А можда и потпуно одвратило од идеје да стану на "луди камен".

Девојка на свадби "умире" и поново се рађа у породици младожење

Неколико дана до свадбе невеста би обилазила све куће у селу, опраштајући се од становника и молећи их за опроштај њених грехова. У руској култури се сматрало да ступајући у брак, жена умире за своју породицу и поново се рађа у породици свог супруга. Девојачко вече организовано је, по традицији, у бањи, где би другарице младу купале из три различите кофе и жалиле је, кукајући на сав глас. Млада би пред свадбу требало да пролије што више суза, јер се веровално да би само тако она могла добити опроштај за почињене грехе и ући чиста у нови, породични живот.

Борбе за младу: Младожења је долазио у "свадбеном возу"

Младожења би у кућу своје будуће супруге долазио у такозваном свадбеном возу, у коме би се поред сватова, налазили су се и вредни дарови за родитеље и пријатеље младе, а понека намирница која се у то време тешко налазила. Што је младожења био успешнији, то је и воз имао више "вагона", односно био дужи. На вратима је младожења увек "куповао младу", а по традицији је морао и да се у шали побије са мушким члановима њене породице, како би показао своју снагу и способност да супругу заштити ако то буде потребно. Тиме је показивао и поштовање према будућим тасту и ташти.

Прва брачна ноћ и "држање свеће"

Прва брачна ноћ је, по правилу, протицала "на територији" младожење, где је за новопечене младенце његова породица је припремала посебан кревет у некој прохладној и тамној соби. Испод кревета су се увек стављали челични ложач и клекове гране, за које се веровало да имају магијску моћ. Младенце су до спаваће собе гости увек испраћали уз песму и игру, а након тога би се они поређали иза врата да их бодре узвицима и проверавају да ли све иде по плану. Али, како када је у соби био мрак? За то су користили свећу, којом би обасјавали постељину: ако има трагова крви, значи да је све прошло како треба.