Магазин
Протести, наплате за улазак у градове, незадовољни локалци: Зашто је туризам кренуо низбрдо
Посета популарним дестанацијама многима је постала далеко од ужитка - гужве у музејима и на улицама, вишечасовна чекања испред историјских знаменитости су постале реланост. Многи више не уживају у путовањима, јер где год желимо да нешто да видимо и пробамо, сигурно ћемо сатима стајати у редовима, а велике вероватноће су и да ћемо одустати од наума. Ни локалци немају мира, велики прилив туриста, веома омета њихову свакодневницу и живот. Где је "заказао" туризам и постао велики напор и нелагода?
Да ли сте скоро били у неком европском граду или популарном летовалишту и покушали да га обиђете са уживањем? Сигурно није било лако, јер су милиони људи имали су исту намеру као ви. Веома посећена места, као што је на пример, Венеција, наплаћује улазак туристима који долазе само на један дан како би бар некако ублажили таласе гужви и како би локално становништво колико-толико могло да функционише.
Због масовног туризма, недавно је у Мајорки и Барселони локално становништво организовало протесте. Иако је ово највише ескалирало у Европи, проблем је глобалне природе. Један јапански град који гледа на планину Фуџи поставио је баријере које блокирају поглед, а Бали је увео туристичку таксу за стране посетиоце у фебруару.
Многи се слажу да је тренутни хаос био предвидљив годинама и да је туризам успео да се развије на разним местима, али у целини, индустрија је изгубила поверење локалног становништва. Масовни туризам постаје све агресивнији и постаје све јасније да га треба регулисати и контролисати.
Ову појаву стручњаци приписује комбинацији неколико фактора: све је више нискобуџетних авио-компанија, цвета изнајмљивање смештаја за одмор, ту су и друштвене мреже који стварају масовне навале на популарне дестинације, а и економија јача, што значи да више људи може да приушти путовање.
Како смо дошли до овог
Ноел Џозефидес, већ деценијама шаље клијенте из северне Европе на сунчани Медитеран. Већина његовог рада обухвата тражење нових локација за које зна да би се допале јавности - његова компанија је била једна од првих која је слала туристе на грчко острво Скијатос.
"Креирање дестинације је релативно једноставно. Туроператори истраже локацију, локално становништво улаже у инфраструктуру за одмор, често је финансијски подржано од туроператора и онда мали туроператори додају дестинације у своје каталоге. Ако се дестинација добро продаје, уследе одмах и велики туроператори. И онда ако један туроператор одлучи да убаци лет вионом на ту дестинацију, остали такође брзо то ураде. Одједном имате један лет дневно, па затим четири или пет", појашњава, а пише Си-Ен-Ен.
И одједном, туризам се мења у тој дестинацији. Туроператори морају да попуне своје авионе путницима и да прошире тржиште. Оно што је можда почело као луксузна дестинација, постаје масовно тржиште.
У почетку, када се нека локација тек открије као атракција, туризам може бити одржив и у корист локалне заједнице. Међутим, како време пролази и све више туриста почиње да долази, ситуација се мења. Туризам се шири, и више није реч о људима који су спремни да троше новац на локалне ресторане, екскурзије и друге активности. Уместо тога, нови талас туриста може бити фокусиран на јефтиније опције - плаћају основни пакет, али немају додатни новац за трошење на локалне услуге и производе. То значи да локални ресторани, продавнице и туристички водичи почињу да осећају губитке јер нови туристи не троше као они који су раније посећивали ту дестинацију.
Због чега се обично протестује
Смештај значајно утиче на то како локално становништво доживљава туризам. Стручњаци истичу да је један од највећих проблема за локално становништво то што не могу да приуште да живе у својим местима због раста краткорочних издавања смештаја. Ова рентирања сузила су могућности за изнајмљивање или куповину домова локалном становништву.
"Већина друштва не протестује против туриста", каже Педро Фиол из Удружења путничких агената Балеарских острва.
Сматра да се већина питања инфраструктуре, недостатка јавног превоза и становања своди на лоше политичке одлуке, а не само на туризам:"Локално становништво захтева промене, али те промене не могу бити без солидне економије која долази из сектора туризма која може да подстакне побољшање и модернизацију наших друштвених система и инфраструктуре".
Један од начина на који се туризам на Балеарским острвима променио је то што људи више не остају на плажи, они користе јавни превоз да посете градове у унутрашњости.
"С једне стране је то позитивно јер остварују приход за локалну трговину, али с друге могу урушити основну инфраструктуру јер ови мали градови нису прилагођени да приме толики број туриста", каже он. Челници острва истичу да је "забринутост становника кључни приоритет и мора се ставити локално становништво на прво место".
Има ли решења да сви буду задовољни
Људи од струке наглашавају да свака промена мора бити на нивоу Владе и да мора да постоји сарадња између земље из које долазе туристи и државе која их прима. Препоручује се да се узимају хотели како би локално становништво које ту борави преко целе године имало где да живи, ангажују локални водичи и слично.
