Магазин
Kада бака и дека забораве како је то имати малу децу
"Ти си преспавао целу ноћ чим смо те донели из породилишта" или "Никад ниси имала овакав напад беса" су само од неких коментара које можемо да чујемо од наших родитеља након што су провели време са унуцима. Ова појава на мрежама је описана као "gramnesia" и комбинује се од две речи grandparent (бака и дека) и amnesia (амнезија), а значила би да баба и деда буквално забораве како је то имати малишана у кући, а та ситуација може бити веома фрустрирајућа за родитеље малишана.
Често ћемо чути смешне и бескорисне савете и коментаре наших родитеља када је у питању подизање деце, односно унука. Неки од њих су:
- "Никада ниси био овако избирљив. Увек си јео шта год ти ставимо на тањир".
- "Одмах си научила да идеш на ношу, требало ти је један викенд".
- "Спавао си као шампион чим смо те довели из породилишта".
Низ са оваквим или сличним реченицама можемо да наставимо, јер баке и деке се понашају као да се не сећају како је то имати малу децу. Овај феномен су многи уочили и именовали су га на мрежама као "gramnesia", а термин је био веома интересантан и терапеуткињи Али МекКвејд која је покушала да објасни шта изазива такво понашање код сениора:
"Као прво, природно је да имамо магловитије сећање на то како су ствари заиста биле, нарочито ако је искуство које смо имали било посебно тешко или чак трауматично", каже стручњак и додаје:
"Постоји чак и психолошки феномен познат као 'еуфорично присећање', који подразумева да имамо тенденцију да се сећамо прошлих искустава, посебно негативних, позитивније него што су у то време заправо била".
Објашњава да је главни разлог зашто су ови коментари бескорисни то што не мењају ствари са којима се родитељи мале деце боре и минимизирају стрес са којим се суочавају.
Родитељи наводе да се осећају фрустрирано и обезвређено оваквим примедбама. "Ако изразе своје фрустрације, брину се да ће то довести до негативних стереотипа које многи људи имају о родитељима. То понекад доводи да се родитељи осећају као да не могу да поделе борбе или емоције са својим родитељима, односно бакама и декама, и да имају потешкоћа да им поставе границе", наглашава, а пише Хафпост.
Такође, истиче да то што наши родитељи говоре да никада нисмо плакали, не мења чињеницу да наша беба сада плаче и да јој је потребна пажња.
Шта можемо да урадимо
Стручњаци предлажу да проценимо да ли имамо капацитет и енергију за разговор на ту тему са нашим родитељима. Ако заиста желимо да изразимо своја осећања, онда свакако треба поразговарати и скренути пажњу да нас такве изјава и коментари могу чинити несигурним у родитељске способности.
Треба имати у виду да се савети који се дају родитељима о васпитању деце временом мењају на основу нових истраживања и сазнања. На пример, савети које су педијатри давали током осамдесетих или деведестих година могу бити застарели у односу на данашње стандарде и препоруке. Такође, у прошлости, посебно у старијим генерацијама, мајке нису имале толико слободе да отворено говоре о изазовима материнства.
Друштво је тада постављало другачије норме, и било је мање простора за разговор о тешкоћама у прилагођавању животу као родитељ, наглашава МекКвејд. Данас је прихваћеније да мајке отворено говоре о реалности мајчинства, без страха од осуде.
