Љубав према угљеним хидратима записана је у генима

Још у школама су нас учили да су људи у древна времена уживалиа у оброцима који су се базирали на месу мамута и других дивљих звери. Како другачије - ипак су протеини били неопходни за развој већег мозга код човека, као и мишића. Међутим, у последњих неколико година научници су дошли до потпуно другачијег открића, које руши овај стереотип.

Склоност га конзумацији угљених хидрата је дубоко укорењена у нама

Археолошка открића која су се догодила у последњих неколико година сугеришу да су људи одавно развили склоност ка угљеним хидратима и да су своју исхрану базирали, између осталог, и на кртоластим плодовима и другим намирницама богатим скробом. Овакав закључак истраживача баца потпуно другачије светло на читаву еволуцију, пише Си-Ен-Ен.

У недавном истраживању које је пренео портал Сајенс, научници су изнели низ доказа за ову тврдњу. Међу њима су не само анализе бактерија пронађених на зубима људи из древних времена, већ и модификације гена AMY1 који омогућава лакше варење скроба и његово разлагање на просте шећере како би се користио као "погонско гориво".

"Главно питање на које смо покушавали да одговоримо било је када је дошло до овог дуплирања? Зато смо почели да проучавамо древне геноме", навела је Фејза Јилмаз, водећи аутор студије.

Развој пољопривреде није био окидач за конзумацију угљених хидрата

Испоставило се да се количина ових гена у нашим телима удвостручила много пре него што се пољопривреда развила и да је оријентационо време настанка ове генетске промене - пре више десетина, па чак и стотина хиљада година, односно много пре него што се наша врста, хомосапијенс, појавила као подврста прачовека. Ловци-сакупљачи, који су на Земљи живели пре више од 45 хиљада година имали су између 4 и 8 копија овог гена.

Истраживање научника показало је, међутим, да се дуплирање гена десило и много пре тога, те да он постоји и у геномима неандерталаца и других хоминина из доба палеолита. Присуство више копија AMY1 гена сугерише да је љубав према угљеним хидратима била присутна још код заједничких предака различитих подврста човека, односно код праљуди који су живели пре 800.000 година.

"Желели смо да схватимо да ли то одговара појави пољопривреде. Ово је горуће питање, а сада имамо и убедљиве доказе да није", навела је Јилмаз.

Број копија гена AMY1 нагло је порастао у последњих 4.000 година

Анализом људских остатака научници су установили и да је број копија гена доживео нагли раст у периоду пре око 4 хиљаде година и да се од тада он није зауставио. Ово откриће поткрепљује и новонасталу теорију да су угљени хидрати одиграли значајну улогу у развоју величине мозга, што је потпуно супротно ономе што се мислило до сада, а то је да су протеини ти који су били главни покретач раста.

"Аутори који су открили да се повећан број копија гена за амилазе, што резултира већом способношћу разлагања скроба, можда појавио стотинама хиљада година пре неандерталаца или денисоваца, подржавају теорију да разлагање скроба на просте шећере подстичу бржи развој мозга током људске еволуције", навео је Тејлор Хермес, доцент на одсеку за антропологију на Универзитету у Арканзасу.