Коржик - омиљена дечија посластица из времена СССР

Историја коржика датира још из времена старе Русије, када су људи правили једноставне, а хранљиве "лепињице" које су могли да носе са собом у поход или у поље, без бриге да ће се оне покварити на сунцу. Стари руски рецепти за коржик подразумевали су тек основне састојке: брашно, воду и прстохват соли и нешто мало шећера - тек толико да му да лепши укус. Са временом је овај бисквит доживео мале модификације и постао не само посластица која свакога лако засити, већ и синоним за изобиље, срећу и топлину породичног дома.

Како је коржик постао популаран

Почетком 19. века коржик је почео да се производи у већим количинама и постао заштитни знак свих вашара, посебно оних који су се организовали око Новогодишњих и Божићних празника. У њих су тада већ додавали и путер и разноразне ароматичне зачине, а мирис који се ширио градом се није могао поредити ни са чим. Већ крајем 20. века коржик је захваљујући томе што је једноставан за припрему, а истовремено и хранљив и јако укусан, постао и омиљена посластица деце широм СССР, због чега су школе одлучиле да га уврсте у обавезан дечији јеловник.

Коржик није само бисквит, већ и народни лек и инспирација књижевницима

Руски народ је веровао да коржик има и лековита својства, посебно уколико је припремљен од овсеног брашна (које је богато влакнима и витаминима) и са додатком мало меда, који је познат по својим антисептичким и противупалним дејствима. Такав бисквит је, према народном веровању, био универзалан лек за прехладе, бактериолошке и вирусне инфекције и инфламанторне процесе у организму.

Коржик је заузео и почасно место у руској литератури: књижевници Лав Толстој, Антон Чехов и други су овај бисквит у својим делима описивали не само као део руске свакодневице, већ и као симбол добронамерности и топлине. У делима су се коржици обично сервирали гостима током традиционалног испијања чаја, док би јунаци романа причали о томе шта се дешава по граду и шта има ново.