Магазин
"Москва шнит" - "Фино парче Београда" које је покорило и Де Нира
Воћна торта чији је оригинални рецепт строго чувана тајна београдског хотела Москва већ скоро 50 година у Београд доводи бројне туристе, али и познате личности, који сви до једног остану одушевљени несвакидашњим спојем вишања, ананаса и бадема. Шта се крије иза рецепта најпознатије српске торте која је обишла цео свет и како је "Москва шнит" постала заштитни знак нашег главног града?
"Москва шнит", воћна торта која се по јединственој, оригиналној рецептури производи у београдском хотелу Москва препознатљив је и заштићен бренд и најпопуларнија торта овог хотела већ скоро пет деценија. Иако њен назив асоцира на руско порекло, рецептура за ово "фино парче Београда", каквим многи сматрају овај колач, настала је у кухињи једног од најлепших београдских хотела у самом срцу наше престонице 1974. године.
Хајде да се вратимо у ту 1974. годину, када су прокуване вишње и ананаси заједно са жутим шампонез кремом, хрскавом корицом од ораха и бадема са додатком "Пти Бер" кекса, први пут помиловали непце дегустатора. Прва шефица посластичарнице, Аница Џепина, од управе хотела добила је задатак да осмисли нове, јединствене укусе достојне високог реномеа популарног хотела, који ће се издвојити од свих тадашњих слаткиша, будући да у то време овај хотел није могао да се похвали посластичарским асортиманом, па су на менију, као десерт углавном била пецива од лиснатог теста и крофне. Како је и сама Аница Џепина у једном интервјуу навела, имала је снаге и воље да унесе нешто ново у реновирани објекат, те је смишљала разноврсне рецепте све док није створила шните са именом хотела.
Како је скромна креаторка најпознатије београдске торте својевремено навела, избор воћа није случајан, а састојци који су коришћени у припреми омогућавају торти да стоји дуго, а да се не поквари. "Вишње и ананас морају се добро прокувати, два крема се кувају засебно а затим спајају и настаје шампонез, а у кору се, поред ораха, додаје и једна кашика брашна и једна кашика млевеног "Пти Бер" кекса, који јој даје потребну масноћу" открила је у једном интервјуу Аница, и додала да се њено ремек-дело најбоље сече када је полузамрзнуто, а да се шлаг и листићи бадема на врху додају тек приликом сервирања, као декорације.
Кроз скоро пет деценија постојања рецептуре, многи шефови посластичарнице уносили су своје мале измене, те ананас мењали малинама или бресквама, али оригинални рецепт је ипак остао најпожељнији и најпопуларнији рецепт коме су се сви увек враћали. Данас овај чувени колач, у ресторану где свој сточић имао наш нобеловац Иво Андрић, наручује преко 200 гостију дневно. Посластицу која је постала београдски бренд пробали су многи великани, попут Индире Ганди, Роберта Де Нира и Лучана Паваротија, док је француски глумац Алан Нури, који је био редован гост хотела и велики поштовалац баршунастог укуса "Москва шнита" током свог боравка у Београду једном затражио чак 50 килограма ове торте.
Након аутентичне торте која је била право освежење за све љубитеље слаткиша, у кухињи познатог хотела, под "диригентском палицом" Анице Џепине настале су и друге, једнако лепе посластице, попут торте "Александра" (чоколадни крем, слатка павлака, јагоде, кора као за реформ торту), "Каракаса" (ролат са филом од ораха), торте "Москва" (слатка павлака, киви, рибизле) и торте "Анушка" (бела чоколада, вишње, слатка павлака), које, иако невероватног укуса, никада нису достигле славу чувеног "Москва шнита".
