Необични новогодишњи обичаји широм света

Ноговодишње и Божићне традиције разликују се од државе до државе, а у многим културама се поздрављају са старом годином јединственим обичајима и традицијом. Ове приче које долазе из различитих географских подручја ће вас забавити и натерати преиспитате све што сте мислили да знате о традицији прослави Нове године и Божића.

Нова година се у Русији прослављала 1. марта

Веровали или не, све до 1492. године у Русији се Нова година прослављала 1. марта. У Древном Риму почетак године прослављао се у марту, а како се јулијански календар користио у Русији са доласком хришћанства, очувала се и традиција обележавања Нове године 1. марта. Тек након указа Ивана III (1492. године) почела се обележавати 1. септембра, када почиње Нова година по црквеном календару, а таква традиција трајала је више од 200 година. Иначе, почетак школске године и дан данас је повезан управо са почетком црквене Нове године, 1. септембром.

Јелка као асоцијација за биртију

У указу из 1699. године између осталог било је наведено да се читав град украси јелкама. Међутим, поданици Петра I нису били претерано ентузијастични по том питању, будући да су јелове гранчице народ асоцирале на биртије. У "допетровска" времена (времена до владавине Петра I) јелове гранчице користиле су се за обележавање улаза у биртије – специјално за део нације који није био писмен. Отуд су се појавиле и крилатице попут "отићи под јелку" - отићи у биртију, или "пасти под јелку" - напити се. Обичај кићења јелке у народу је прихваћен тек у 19. веку.

Чувени "шуваловски" ватромети

Са почетком владавине Петра I, у Русији су се појавили и први ватромети, који су јако брзо достигли свој врхунац, нарочито са доласком грофа Петра Шувалова на чело руске артиљерије. Петар Шувалов био је, између осталог, пасионирани љубитељ пиротехнике. Основна боја која се користила у "шуваловском" ватромету била је зелена, а избор боје не изенађује, будући да је уметност пиротехнике потекла из Кине, где се као претеча савременог ватромета користио млади зелени бамбус који би експлодирао када би дошао у додир са ватром.

Забрањени ватромети у Кини

У већини земаља део новогодишње традиције управо су ватромети, а оно што највише изненађује јесте чињеница да су они законом забрањени баш тамо одакле су потекли – у Кини. Закон о "забрани поседовања, дистрибуције и употребе" пиротехнике уведен је у многим кинеским градовима, а разлог томе је не само угрожавање безбедности приликом испаљивања, већ и штетан утицај на екологију.

Грчке фотике

Према грчкој традицији, уочи нове године Грци размењују фотике. Кладимо се да не можете ни претпоставити шта је то! Фотике су нешто налик ражњићима на које се ниже воће: цитруси, смокве и јабуке, као и бомбоне. Преко тих "ражњића" ставља се свећа, која симболише наду и светлост.

Вилењак на полици у САД

Ова необична традиција под називом Вилењак на полици ("Elf on the shelf") долази издалека, а тачније из Сједињених Америчких Држава. Према овој традицији уочи Нове године Деда Мраз у сваку породицу пошаље по једног вилењака (елфа) са циљем да извиди ситуацију у кући, провери да ли су деца добра и да ли су заслужила новогодишње поклоне. Ова традиција усталила се пре непуних 20 година, а тачније 2005. године, када је издата књига са истоименим називом, коју је Керол Еберсолд написала заједно са својом ћерком. У комплету са књигом долазио је и вилењак, а продаја је оборила све рекорде – тираж од преко 13 милиона распродат је невероватном брзином. Кружи легенда да су од тада америчка дечица постала послушнија.

Каталонски Божићни каганери

Божићни дух у Каталонији пропраћен је прављењем и продајом каганера. Вероватно вам је сада на памети неки колач, или можда пунч, али не – каганери су заправо фигурице које врше нужду! Према каталонској традицији из 17. века, каганери се уочи Божића сакривају на разним местима по кући. Али, зашто их траже? Па, како би привукли срећу, будући да је каганер симбол отворености, слободе и одсуства комплекса.

Змај који уједа из Велике Британије

Још једна занимљива традиција долази са запада, овај пут из Велике Британије и везује се за период уочи Божића. У то време, становници Енглеске играју популарну игру "Змај који уједа" (Snap-dragon), а за учешће у популарној игри потребна су само два састојка - суво грожђе и бренди. Циљ ове игре јесте да се из пламена брендија извуче грожђица и поједе. Енглези сматрају да је забава успела уколико се наредног јутра сви играчи пробуде са уснама опеченим пламеном. Семјуел Џексон је у "Речнику енглеског језика" описао да је "смисао ове игре у томе да се гледамо друге како из горућег брендија ваде грожђице и личе на ђаволе".

12 грожђица у поноћ 

Традиција да се у Русији у поноћ поједе 12 свежих грожђица у ствари је потекла из Мадрида, где су се у 19. веку на градском тргу грожђем дочекивали чаробњаци. Међутим, корен ове традиције није са сигурношћу познат: у шпанским новинама писало је да је та традиција потекла из Француске или Немачке, али без обзира на то, Шпанци су је вешто искористили у маркетиншке сврхе: продаја грожђа достигла је рекордне бројке не само на локалном базару, већ и изван његових граница.