Магазин
Пластична операција у иностранству није вредна ризика, тврди естетски хирург за РТ Балкан
Некада су људи путовали да би видели нове пределе, пробали локалне гастрономске специјалитете... Данас многи путују из сасвим другог разлога - одлазак на пластичну операцију. Земља која је многима прва дестинација када желе трансплатацију косе, нови нос или мањи стомак је Турска, али све је више примера да оваква путовања завршавају фатално. Да ли је мудро путовати у Турску само због ниских цена пластичних операција? Према речима хирурга др Цолића за РТ Балкан, одговор је: Не.
Све чешћи случајеви трагичних исхода након путовања у иностранство ради пластичне хирургије служе као велике опомене за све који разматрају ову опцију. Развој медицинског туризма доводи до све чешћих одлазака у земље попут Турске, у којима постоји на хиљаде ординација које нуде естетске захвате, а оно што људе највише привлачи су приступачне цене.
Многи се воде мишљу зашто би платили неколико хиљада евра за само једну процедуру овде, када у Турској могу да добију и њу, и још једну интервенцију за исти новац? Могу и да бирају који пакет желе и добију још и попуст - нос плус капци и усне или затезање стомака плус увећање груди... Јер, они су познати по пластичној хирургији, кад толико људи путује у Истанбул само због тога, немогуће је да је то све лаж.
Иако овај став имају сви који седну на авион да би добили своје тело из снова за мању цену, хирург др Милан Цолић је објаснио да је ово сасвим погрешан начин гледања на ствари.
"То је само наседање на дампинговане цене. Турска јесте велика нација и јесу одлични у пластичној хирургији, али то је земља од 100 милиона људи. Има 600 регистрованих клиника за трансплатацију косе и естетску хирургију само у Истанбулу - немогуће је да су сви они стручњаци," рекао је хирург. Он сматра да људи праве грешку када се определе за одлазак у страну земљу да би се оперисали, посебно јер време и квалитет опоравка пацијента престаје да буде приоритет клинике оног тренутка када се процедура заврши.
"Зна се како се шта ради, колико дуго се ради. Неке клинике у иностранству скоро сваког пацијента држе да остане у болници само једну ноћ, док би код нас за исту операцију неко лежао једну, две, три, седам ноћи - онолико колико је потребно." Додаје да заиста озбиљне клинике у Турској наплаћују много више него чак и најбоље клинике у региону.
"Увек говорим да не треба да се путује из више разлога: Прво, морате да будете близу доктора када се нешто искомпликује, а Турска није толико близу. Друго, мислим да треба да причате истим језиком - они су сви слаткоречиви, чекаће вас са преводиоцем на аеродрому и све ће да делује сјајно, а када дође до компликације, више не можете да дођете до њих," каже др Цолић за РТ Балкан.
Најмање шест Британаца је умрло у Турској 2023. године након ових медицинских процедура, а 2022. године објављено је да је 17 Британаца умрло од 2019. године након посета Турској због медицинског туризма. На ове случајеве је сада бачено светло, јер се истражује узрок смрти пацијената, који су преминули у року од неколико дана (или чак сати) након операција.
У јануару ове године, Британка од 20 година је отишла у Турску на операцију желуца, након које јој је позлило у авиону на путу назад до Лондона. Авион је принудно слетео у Београд, где је била превезена у Ургентни центар, али упркос напорима лекара, девојка је преминула.
Откривено је да јој је током интервенције у Турској било пресечено танко црево, што је довело до инфекције. Према речима њеног дечка, ни хирурзи, ни преводиоци у турској клиници нису напоменули било које опасности које је интервенција носила.
Бројни смртни случајеви након операција у Турској су имали сличне околности: Хирурзи не би навели ризике пред операцију, као што је био случај Британке Хејли Дауел, која је после операције затезања стомака умрла од емболије. Њен муж је сведочио на суду и рекао да је дошло до наглих промена у дужини трајања операције, комуникације скоро да није било, преноси Би-Би-Си. Такође, многи пацијенти би остали у клиници максимално две ноћи, чак и након захтевних захвата.
На крају, оно што је било заједничко за скоро све је да, након тешке компликације и смртног исхода, ординације би поптуно игнорисале позиве пацијената или би јавно одбијале да преузму одговорност, према британским медијима који су описивали трагичне исходе пацијената.
Др Цолић тврди да популарност и репутација одређене клинике никако не могу да гарантују успешну операцију.
"Свака операција има ризик, али не постоји компликација која не може да се реши ако се не реагује одмах, на лицу места, било да је интервенција на глави, стомаку, носу... Наравно, све операције су ризичне, од вађења зуба до трансплантације срца, а хирургија је посебно ризична ствар," рекао је наш саговорник.
"Ово су страшне приче, а ја заиста мислим да не треба да се иде у Турску ради операције. Знамо све што и они, нису то операције за коју су потребни најновији роботи ни вансеријске машине, већ искуство и људска рука. Видео сам много лоших резултата из Турске, који касније долазе код нас на поправку."
Др Цолић на крају каже да има емпатију за пацијенте који отпутују и нису задовољни резултатом, али сматра и да сваки од њих има одговорност да се добро информише, потражи савет стручњака и оде на консултације пре доношења одлуке.
