Магазин

Естетски хирург за РТ Балкан: Данас свако може бити "стручњак" а последице могу бити несагледиве

Све више људи широм света ради "мале исправке", то јест различите, благо инвазивне козметичке процедуре које суптилно, али ефикасно, мењају изглед. У ову категорију најчешће спадају ботокс, филери, фејслифтинг... Данас је веома лако доћи до наведених процедура, тако да су многи, поред парфема и четкице за шминку, додали и инјекције у своју редовну рутину улепшавања. Хирург др Милан Цолић за РТ Балкан објашњава да, иако су у питању "једноставне" процедуре, много тога може поћи по злу.
Естетски хирург за РТ Балкан: Данас свако може бити "стручњак" а последице могу бити несагледиве© Unsplash/Sam Moghadam Khamseh

Проналажење места где можемо да добијемо филере за повећање усана или јагодица, ботокс, фејслифтинг и сличне процедуре је данас веома лако. Довољно је да потражимо неколико огласа на Инстаграму или чак одемо код истих козметичара који нам, на пример, раде маникир, јер делује као да свако може да добије сертификат и ради овакве процедуре. 

Осим што се може пронаћи скоро "на сваком ћошку", цене су углавном приступачне, тако да многи одлуче да редовно освежавају или затежу своје лице филерима, без обзира да ли одлазе у ординацију или козметички салон у комшилуку.

"Ту је регулатива врло недефинисана. На пример, ми смо лиценцирани од стране Министарства здравља, па ми издајемо лиценце другим докторима, који би да се баве овим послом. Они завршавају курсеве код нас, добију сертификат... Оно са чиме се лично не слажем је да од десет људи који заврше медицински факултет, деветоро жели специјализацију из пластичне хирургије, само да би зграбили део тог "естетског колача"," рекао је хирург др Цолић, наводећи да многи људи само желе да дођу до брзе зараде преко естетске хирургије.

Свако може бити "стручњак"

"То данас раде и стоматолози, медицинске сестре, људи који су поптуно неедуковани, који немају образовање на основу којег би могли да уопште да додирну врх овог леденог брега. Последице могу да буду несагледиве, поготово јер многи од њих нису завршили ни етику, а камоли естетику..."

"Свуда налазимо недефинисане стручњаке који нешто раде, то може бити цвећарка, месар, масер, то су људи којима малтене треба судити за злочин са предумишљајем. Они нису из наше струке, то су људи који су фалсификовали диплому, поставили оглас и направили кулисе, као да раде у ординацији. Понекада се чак деси да, на пример, офтамолози верују да могу да оперишу очне капке, јер је то "њихова регија". Не, њихова регија је само око, а наша су капци. Исто тако, стоматолози верују да могу да раде усне, али то уопште није тачно, јер су њихова регија искључиво зуби."

Др Цолић додаје да је један од највећих проблема недостатак информација о последицама одласка на естетске третмане код људи који нису имали правилну обуку. Када одређена процедура пође по злу, поготово када је у питању позната личност, то постане вест, људи одлуче да буду мало опрезнији, али се циклус веома брзо настави по старом.

"Људе ће опет да привуче неко ко има лажни оглас, зато што нема епилога, не знамо да ли је претходни "стручњак" ухапшен. Ако је био медицинско лице, да ли му је одузета лиценца? Да ли је одговарао, да ли је платио штету? Због тога се те преваре настављају у недоглед."

Осим лажних диплома и лиценци, велики проблем у естетској индустрији Србије је коришћење средстава која нису проверена. Доктор објашњава да, због недостатка регулацитве, постоји велики број "дивљих" производа који се користе за повећање усана, јагодица... Многи нису упознати са својствима материјала који се користе и које убризгавају у своје тело, па уместо детаљног претраживања адекватних понуда, људи често траже најјефтиније решење, које углавном представља и највећи ризик.

"То су најчешће биополимер, метаклир, а то су заправо подмазивачи машина на бази силикона, које људи убризгавају у усне. Коришћење ових материјала је дозвољено само у Македонији, Босни, Србији, Црној Гори и Албанији. Зашто то не раде Швајцарци, Италијани, Руси?"

"Људи то оправдавају ценом, кажу да су за материјале као што је биополимер, који ће да траје доживотно, платили само педесет евра, док хијалурон кошта триста евра и нестане за шест месеци. Онда, када вам отпадне пола усне због биополимера, то ће да вас кошта на хиљаде евра, биће потребно да имате много операција, добићете много ожиљака... Дође до компликација катастрофалних размера, које више ни хирургија не може да реши." Другим речима, ако одређена понуда за естетску процедуру делује исувише добро да би била истинита (ниска цена, трајни резултати), онда је вероватно боље да је избегнемо и потражимо реалнији избор.

Шта пацијенти могу учинити 

Доктор сматра да једини начин да се велика штета спречи је да пацијенти буду довољно едуковани, како би избегли превару и штету коју никада неће моћи да исправе. Потребно је да људи оду код лиценцираног стручњака за естетску хирургију, а да они који желе да се баве овим послим обавезно заврше курсеве сертификованих кућа. Додаје да је важно да пацијенти пре било које процедуре увек оду на консултације, како би их стручна лица усмерила на прави пут, јер је много скупље и опасније да направе велику грешку.

Живимо у времену у коме се стандарди лепоте веома брзо мењају и многима је веома тешко да одоле најновијем естетском тренду, поготово ако је у питању процедура која не укључује компликовани хируршки захват. Ипак, трендови се веома брзо мењају, а оштећења које можемо нанети телу могу да буду трајна.

"Разумљиво је да ће све процедуре све чешће да се раде, људи хоће да живе у складу са својим уверењима, желе да буду здрави, лепи... Живимо у времену где скоро све то може да се постигне и наша је одговорност да све могућности и ризике поделимо са пацијентом. За све постоји мера коју треба ставити, потребно је разговарати са пацијентом, да би добили праву информацију и одлуче да ли ће прихватити ризике," закључио је др Цолић.

image