Жудња за "утешном" храном зими има своје научно објашњење, и то не једно, већ неколико

Тежња ка утешној храни, пуној угљених хидрата, зачина, шећера и слично је у данашње време веома заступљена - за оваквим намирницама најчешће посежемо када смо под стресом, али и када наступе јесен и зима. Због чега је то тако и који нам осећај пружа оваква врста хране, као и шта можемо учинити да бисмо се заиста осећали боље (а не само привидно) објаснили су стручњаци.

Утешна храна нас чини (привремено) срећним

Храна пуна угљених хидрата и масти има чаробну моћ да нас чини срећним, захваљујући томе што подстиче лучење хормона среће у нашем мозгу - допамина, серотонина и ендорфина. Ове хемикалије чине да се тренутно осећамо боље, будемо опуштенији и срећнији. Имајући у виду да су зими дани краћи и тмурнији, оваква "утешна" храна је баш оно што нам је, наизглед, потребно. Штета само што је ефекат баш кратког даха, па већ након неколико сати рапсоложење поново може опасти, а ми изнова посегнути за некакавом нездравом грицкалицом или напитком.

Носталгију "хранимо" утешном храном

Још једна интересантна чињеница јесте да је тежња ка утешној храни за нас један вид повратка у детињство - многа јела у нама евоцирају успомену на те безбрижне тренутке у родитељском дому, када смо из школе или са тренинга долазили у дом испуњен мирисом цимета, ваниле, пиће и других омиљених посластица. "Није необично да се у зимском периоду један део људи осећа усамљено. Утешна храна је ту да надомести тај недостатак блискости и испуни празнину", објаснила је доктор неурологије Рејчел Херц у интевјуу за портал Well and Good.

И друштвене мреже имају утицај на нашу исхрану

"Скролујући" Инстаграмом или ТикТоком у време празника наилазимо на велики број објава празничне трпезе, специјалитета које су раније спремале баке и деке, а данас новије генерације, снимке са прослава и слично. Преплављени овим садржајем и сами пожелимо да у њему уживамо и осетимо дух празника. "Визуелни садржај умногоме доприноси нашој жудњи за храном, а што су слике и снимци лепши, то се и нама више једе одређена храна или пије неки напитак", појаснила је доктор Херц. Слично је и са мирисима - када пролазимо поред неке пекаре или спосластичарнице и осетимо примамљив мирис крофни или колача, пожелећемо да узмемо макар и један залогај.

Жудња за утешном храном је оправдана и са становишта еволуције

"Како се температура ваздуха спушта, у нама се јавља жудња за утешном храном", наводи доктор Кери Ракстон у интервјуу за Индипендент. Ово је, на неки начин, последица еволуционог развоја: храна богата угљеним хидратима и мастима је важан извор енергије за наше тело. На ниским температурама организам троши више енергије како би одржао тепературу, па се "тешком" храном тај губитак надомешћује. Истина, то је било неопходно за преживљавање пре неколико хиљада година, али не и данас, али је та еволуциона заоставштина заправо још једно оправдање наше тежње ка овој врсти хране.