Научници утврдили јутро је стварно паметније од вечери: Кључ за решавање проблема је да он "преноћи"

Фаза "брзог" сна, познатија и као РЕМ фаза, током које се откуцаји срца и дисање убрзавају, стимулише нашу способност да проналазимо нестандардна, неуобичајена решења, и помаже нашем мозгу да учврсти везу између потпуно неповезаних сећања. Управо захваљујући овако повишеној активности мождане масе и неуронских веза, решавање проблема и доношење важних одлука постаје лакше, открила је група психолога са Универзитета у Тексасу, у Сједињеним Амеирчким Државама.

Психолози спровели интересантан експеримент, добровољци подељени у 2 групе

Како би потврдили своју претпоставку, психолози су позвали 58 добровољаца узраста између 18 и 29 година, које су насумично поделили у две групе: једну која је током експеримента имала време за одмор и спавање и другу у којој учесницима није допуштено да спавају. У првој фази експеримента на екрану је добровољцима приказано осам питања, односно задатака, која захтевају логичко или креативно расуђивање. Једно од питања било је и "Како воћар да засади четири дрвета, а да свако од њих буде на једнакој удаљености једно од другог?"

Учесницима експеримента дато је по три минута да одговоре на свако питање, у писаној форми, а затим би се на екрану приказивао и тачан одговор, који би они требало да запамте. Након прве фазе, добровољци би имали 15 минута паузе, па следећи блок питања, која су по структури слична претходним. Једно од питања било је и "Како распоредити шест шибица, а да оне формирају четири једнокрака троугла?" Међутим, у овој етапи психолози нису приказивали тачан одговор на екрану, преноси руски портал Нејкед Сајенс. 

Сан доприноси повезивању информација и подстиче логичко закључивање

Затим су обе групе добиле паузу од два сата, при чему су учесници једне групе отишли да одспавају у звучно изолованој и замраченој просторији, а учесници друге групе остали будни. Пошто је два сата прошло, сви добровољци су враћени на своје "радне" задатке, како би решили она питања на која нису знали одговор у прве две фазе експеримента. Управо овде су научици и добили потврду своје хипотезе, постављене на самом почетку истраживања: сан заиста доприноси нашој способности решавања проблема.

Добровољци који су спавали током паузе имали су много боље резултате од учесника експеримента који су своју паузу провели будни. Испоставило се и да су "спавачи" много боље повезали примере из првог и другог блока питања, односно успели да их доведу у логичку везу и тај принцип примене за решавање задатака који су им у другој фази били тешки. Они који током паузе нису спавали се оваквим успехом нису могли похвалити, па се психолозима наметнуо јасан закључак: за успех "спавача" заслужна је РЕМ фаза, током које је њихов мозак обрадио информације.