
Поподневна дремка је добра, али само ако је краћа од сат времена - у супротном је она чак и опасна

"Враћање на фабричка подешавања" након посла или тренинга има мноштво предности - мисли су нам бистрије, евидентан је и прилив енергије, а и расположенији смо и продуктивнији. Наравно, само ако поподневна дремка 30, највише 40 минута. Све преко тога има потпуно супротан ефекат, а ми након буђења уместо "као нови" постајемо још раздражљивији него што смо били и још уморнији.
Ризик од можданог удара је драстично повећан ако поподне спавамо дуже од сат времена
Сада су научници Универзитета у Шангају открили да дневни сан који је дужи од 60 минута са собом носи веома негативне, дугорочне последице, које се не ограничавају нерасположљењем и раздражљивошћу. Њихово истраживање показало је да честе дремке у трајању од сат времена и више могу бити један од окидача за, између осталог, развој дијабетеса типа 2.
Међутим, то није најгори закључак који су они донели током истраживања: анализирајући медицинске податке и рутину спавања више од 90 хиљада пацијената старијих од 50 година, научници су дошли до сазнања и да дуге дремке у поподневним часовима повећавају ризик од можданог удара за чак 23 процента, чиме се, последично, повећава и ризик од превремене смрти, преноси Дејли Мејл.
Како дремку учинити још бољом? Савет стручњака је злата вредан
Иако су кафа и сан наизглед две потпуно неспојиве ствари, једна студија коју су спровели истраживачи за спавање у Енглеској је показала да конзумирање кафе тачно пред кратак поподневни одмор може имати чак и позитивно дејство. Њихово истржаивање довело их је до закључка да шољица кафе 10 до 15 минута пред сан даје довољно времена да крв апсорбује кофеин.
У том случају, буђење из поподневног сна организму пада неупоредиво лакше: кофеин већ делује, будући да је током кратке дремке стигао да уђе у крвоток, па је и мозак одмах будан и спреман за нове победе у којима се захтева повишен ниво концентрације и ажурности. Додуше, идеално би у било да буђење не буде након што сунце зађе, јер се тада организгам може збунити и пожелети да настави са сном.