Зашто волимо да гледамо божићне филмове
Сваке године на ТВ екранима широм света од почетка децембра, увелико се приказују филмови са новогодишњом и божићном тематиком, а неке од њих, попут "Сам у кући", "Одмор" са Камерон Дијаз у главној улози, па чак и "Умри мушки" са Брус Вилисом, одгледали смо толико пута, да већину реплика знамо напамет. Ипак, то нас не спречава да их још једном погледамо, јер, празнични филмови нам нуде наду, радост, љубав и обећавају неки лепши и бољи свет.
Новогодишњи и Божићни филмови су посебан жанр за себе: сладуњави, лагани, кичасти, погодни за целу породицу, потпуно предвидиви - и далеко од онога што иначе сматрамо "квалитетним" филмом. Без обзира на то, чим закорачимо у децембар и осетимо макар и трунку новогодишње еуфорије - једва чекамо да уз кокице, ушушкани проведемо вече уз популарне "лимунаде", са породицом, друштвом или сами.
Објашњење наше тежње да из године у годину гледамо иста остварења и више је него логично и лежи у носталгији и нашој жељи да се присетимо "добрих старих времена" уз помоћ слика, прича и музике која подстиче наше сентиментална осећања и евоцира успомене из прошлости.
Гледајући ове филмове, изнова се присећамо безбрижности детињства, мириса радости и колача које су нам родитељи спремали, као и дружења у кругу породице. Једноставна, питка тематика која се бави једноставним проблемима и која поручује да су у животу најважнији забава и позитивне вибрације, а не новац и статус, одговара свима, па су они зато погодни за све генерације. А ту је наравно и срећан крај, можда и главни адут ових филмова и нешто о чему сви маштамо и ка чему сви тежимо.
Поред осећаја носталгије, постоји још неколико разлога због којих смо "слаби" на божићне филмове: они могу побољшати расположење, као и ублажити симптоме депресије тако што нам нуде бег од свакодневних обавеза и ствари које нас чине напетим. Како пише "Сајколоџи Тудеј" (Psichology Today), они су здрави за срце, смањују ниво хормона стреса (попут кортизола) који могу оштетити кардиоваскуларни и имуни систем, буде позитивне емоције попут наде, радости и захвалности, и могу нас инспирисати на нове активности и циљеве.