Магазин
Говор тела утиче на то како се осећамо: "Претварај се док не успеш"
Говор тела утиче на то како нас други виде, али такође може да промени начин на који ми видимо себе. Преко 70 процената комуникације се одвија управо невербалном комуникацијом, а то како се осећамо умногоме утиче на нашу појаву, на који начин стојимо, седимо и комуницирамо са другим људима. Међутим, може ли говор тела да утиче на то како се ми осећамо, односно да "ради" у обрнутом смеру?
Истраживања показују да је утицај тога како се осећамо манифестујемо нашим ставом према саговорнику. Када смо несигурни или се осећамо као да смо "уљез" наше тело ће то и показивати - погнута рамена, руке скупљене испред, као да се трудимо да се што мање истичемо, док у тренуцима када осећамо моћ и када смо сигурни у себе наше тело ће слати ту исту поруку: раширених руку, ширег става и исправљених леђа, трудићемо се да и саговорнику донесемо наше мисли, знање и вештине, показујући им да имамо моћ и да владамо и собом и ситуацијом.
Са друге стране, научници су доказали да, не само да наша осећања утичу на говор тела, већ и говор тела може утицати на то како се осећамо у одређеним ситуацијама. Они су спровели истраживање у коме су поделили људе у две групе: једној групи дали су задатак да два минута стоје у пози која манифестује моћ и снагу - раширених руку и рамена, исправљених леђа или са рукама на боковима, док је друга група људи добила задатак да стоји погнутих леђа, у позама које су карактеристичне за неугодне ситуације.
Узорци хормона тестостерона (задуженог за осећај моћи и доминације) и кортизола (хормон стреса), који су узети пре тестирања и након њега дали су поражавајуће резултате: испитаницима који су били у позама које приказују моћ и доминацију ниво тестостерона порастао је за 20 процената, док је у другој групи опао за 10 процената. Резултати нивоа кортизола такође су били у корист прве групе: хормон стреса код испитаника опао је чак за 25 процената, док су они из друге групе имали осетан скок од 15 процената у односу на почетне резултате.
Овакви резултати говоре само једно, а то је да начин на који се држимо конфигурише наш мозак за јако кратко време и може утицати на то да пред другима делујемо самоувереније, моћније и поузданије него што мислимо да јесмо. У практичном животу овај закључак могао би звучати и овако: најважнија је појава - са колико ентузијазма, самопоуздања и страсти о нечему причамо, колико смо комфорни и растерећени у ситуацији у којој се налазимо, као и начин на који доносимо своје мисли и идеје. И управо ће овакав наступ моћи да остави прави дојам о нама.
Дакле, и два минута "претварања" довољно је да се осећамо доминантније у некој ситуацији, само уколико порадимо на томе да убедимо мозак у то.
Ово истраживање отворило је разне дискусије између психолога и социолога, али и бацило ново светло на чувену реченицу "Претварај се док не успеш" (Fake it till you make it), која колико год сулудо звучала, ипак има своје упориште у науци.
