Магазин
Равнодневица заправо открива једну од тајни египатске сфинге
Данас је почело пролеће, наступила је пролећна равнодневница, а са њом се појављују и разни феномени. Један такав је уочљив у Египту, међу пирамидама и сфингом где се заправо открива колико су древни Египћани били повезани са природним циклусима и астрономским догађајима, као и да је место за градњу ове легендарне статуе изабрано са изузетном презизношћу.
Велику сфингу у Гизи у Египту краси "јединствен астрономски тренутак" током пролећне равнодневице, када сунце, у блиставом призору, зађе тачно на раме ове статуе, са телом лава и главом човека. Овај феномен се дешава само два пута годишње - током пролећне равнодневице у марту и јесење равнодневице у септембру.
Током равнодневице, северна и јужна хемисфера примају једнаку количину сунчеве светлости. Другим речима, дужина дана и ноћи је једнака - а сфинга, као чувар древног Египта сведочи о томе, обасјана зрацима сунца. Сфинга је такође стратешки постављена за летњи солстициј у јуну, када сунце залази између пирамида.
Положај током равнодневица и летњег солстиција указује на то да су древни Египћани намерно поставили ову статуу на ово место: "Овај феномен доказује да су археолози погрешили када су рекли да су стари Египћани случајно пронашли древну стену и претворили је у статуу", указали су из Министарство за туризам и антиквитете Египта на Фејсбук профилу.
И друге древне културе градиле су велике споменике који су бележили пролазне тренутке током солстиција и равнодневица, укључујући Стоунхенџ у Енглеској, древна "календар" стена на Сицилији, Мајански град у Мексику, пише Лајв сајанс.
Сфинга - мистични чувар пирамида и великих тајни
Упечетљива статуа која поносно чува пирамиде исклесана је од кречњачке стене. Лице свинге, монуметнално и упечатљиво, вероватно приказује лик фараона Кефрена (4. краља 4. династије), али како је настала, њено порекло, како одолева зубу времена и даље остаје једна од највећих тајни коју вековима научници и археолози покушавају да докуче.
