Потрага за задовољством - шта је савремени хедонизам

Хеоднизам је стил живота који се одликује естетском финоћом живљења, филозофија која заступа мишљење да је задовољство једини циљ и врховно добро живота, а да све што је супротно томе треба избегавати јер нам чини зло. Полазећи од такве претпоставке - све што човек чини и то како живи требало би да буде подређено једном једином циљу - задовољству и уживању.

Сама реч хедонизам настала је од грчке речи "хедоне" која се преводи управо као "ужитак", односно задовољство. И, без обзира што је зачетник хедонизма Аристип био савременик самог Сократа и живео у последњим деценијама 5. века пре нове ере, хедонизам као начин живота и дан данас је врло актуелан и ужива велику популарност.

Идеје хедонизма

У ширем смислу, хедонизам представља стремљење ка увећању среће и задовољства и умањењу бола и патње и признаје безусловну вредност живота на земљи, за разлику од тачке гледишта религија попут хришћанства или ислама, где се уживање у вечној срећи након смрти ставља испред овоземаљских ужитака. У савременом свету хедонизам је постао светски призната филозофија, начин живота у којој се признаје право на уживање сваког човека, и то право, иако за сваког представља нешто другачије, постало је темељ за законе и друга нормативна документа. Тако је на пример, у првом члану Устава Француске из 1793. године, под општим друштвеним циљем наведено управо опште благостање и срећа.

Изворно, хедонизам није делио задовољство на исправно и оно које то није, штавише, тежио је личном задовољству више него колективном, и тек је даљи развој етике развио учење о задовољству у корист друштва, водећи се размишљањем да је потпуни егоизам опасан по самог човека, па и по његово окружење. Развој хедонизма као начина живота везан је за Епикура, оснивача прве филозофске школе у Грчкој, а основне идеје Епикура и његових следбеника биле су:

• Људски ум у стању је да осмисли реалност
• У реалности постоји простор за срећу
• Срећа је заправо одсуство патње и неспокоја, чак иако су они неизбежни
• Човеку је за срећу и мир довољан само он сам, а државе, институти, посао, богови и богатство му нису потребни

Данас када помислимо на задовољство, ма колико то погрешно било, најчешће га везујемо за успех: задовољни смо јер имамо добар посао, свој стан и кола која смо одувек желели. Са друге стране, према Епикуру, задовољства су се делила на три типа:

• Природна и потребна - попут хране, сна, воде и одеће
• Природна, али не и потребна - сва она која су природна, али на неки начин "унапређена": ако пијемо, нећемо пити само воду, већ и вино, ако једемо, нећемо јести само обичну храну већ изврсне деликатесе који нам не само утоле глад већ и милују непце, а ако носимо гардеробу, нећемо носити нешто што нам не прија телу, већ оно у чему нам је угодно и кројено по мери, тако да истиче све наше квалитете. У ову категорију спада и љубав, будући да теоретски можемо читав живот живети без љубави, али је лепше живети са њом. Сва ова задовољства имају и своје последице: шкртост, завист, љубомору, дакле, воде ка патњи.
• Неприродна и непотребна - сва задовољства без којих је лепше живети, попут богатства или славе, и који са собом носе далеко више патње од уобичајеног живота.

Појам савременог хедонизма

У наше време филозофију хедонистичког живота наставио је да развија чувени француски мислилац Мишел Онфре, по чијој је верзији хедонизам заправо остваривање личног задовољства и ужитка и чињење задовољства другима без штете по нас саме или неког другог, као и разумевање сопствених осећаја са циљем промене понашања и повећања задовољства. Према Онфреу, сви имају једнако право на уживање и нико не сме за то право бити ускраћен. Са друге стране, у савременом свету, хедонизам се доживљава као стремљење ка комфору и поседовању само најбољег (најлепшег стана, најбржег аутомобила, најновијег телефона), будући да само најбоље и најквалитетније може да пружи тај осећај задовољства. 

Данашња потрошња зарад потрошње, у којој је мера среће тренутна радост поседовања и способност испољавања овог поседовања је примитивни хедонизам, који, међутим, има биолошко објашњење у самој људској природи. А марктиншки стручњаци свакако ово имају стално у виду.