Од мексичких плантажа до Царске Русије: Тајни пут чоколаде до руског двора

Све до почетка 16. века, када су се на обалу савременог Мексика искрцали шпански конквистадори, за постојање какао бобица знали су само астеци. Овај народ користио је у прах самлевене бобице за припремање напитка чоколатл, чији се назив преводио као "горка вода". 

Чоколатл - магични напитак за астечке шамане

Чоколатл су смели да пију само шамани, вождови и истакнути војници - обичним смртницима није било дозвољено чак ни да прилазе посуди са напитком. А онда су 1519. године савремени Мексико посетили генерал Ернан Кортез и његови конквистадори, које су домаћини угостили напитком. 

Са тог путовања Шпанци су се вратили не само пуни успомена, већ и пуних џепова (или џакова) какао бобица. Ускоро је између две земље успостављена и континуирана трговина овом сировином, а Шпанци су почели да експериментишу и измишљају своје рецепте чоколаде.

Како чоколада доспела у Русију

Чоколада је у Царску Русију доспела за време владавине императорке Катарине Велике, претпоставља се са европских дворова. Владарка је највише волела да пије топлу чоколаду, а исту страст према овом "иновативном" напитку делили су и њени најближи чланови породице, сарадници и љубавници.

Григориј Потемкин, један од актера њених љубавних афера, наводно је пио и по четири, пет шољица кафе или чоколаде и то уз неку шунку или чак пилетину. На крају крајева, шта је он могао знати о том напитку и томе како се он конзумира, када није имао ко ни да га упути?

Спој гејминг индустрије и традиције: Култна руска чоколадица "Аљонка" у новом руху

Са рафова маркета траво у књижевна дела

Све до 19. века чоколада је била резервисана само за најимућније становнике Царске Русије, а онда су почеле да се појављују повољније алтернативе, попут какао праха, за обичне грађане. Тада је овај напитак са рафова маркета постепено почео да се пребацује и у дела књижевника.

Чоколаду су наручивали јунаци приповетке "Нос" Николаја Гогоља и "Двојника" Фјодора Достојевског. У "Пролећним водама" Тургењева врућом чоколадом је био напуњен чајник, а рецепти за припрему овог ароматичног напитка појавили су се и у најпопуларнијој кулинарској књизи тог времена.

Од напитка до дезерта у табли

Све до 1828. године чоколада се припремала само као напитак - за овај слаткиш у чврстом облику заслужан је холандски хемичар Конрад Јоханес ван Хутен. Управо је он, усавршавајући производњу какао праха осмислио како да се из бобица какаа добије и уље.

Када би се то уље помешало да прахом и шећером, добро сјединило и оставило да се стврдне, добијао се производ који поприлично подсећа на данашњу чоколаду. У Русији је чврста чоколада заживела крајем 19. века, када су се отвориле и прве веће кондиторске фабрике.