Како се носити са стресом од великих промена

Свака велика животна промена може бити стресна, било она позитивна или негативна. Стрес је начин на који реагујемо када се осећамо да смо под притиском или претњом. Обично се дешава када смо у ситуацији коју не можемо да контролишемо.

Како стрес утиче на здравље, била је тема истраживања два психијатра шездесетих година прошлог века. Ричард Рахе и Томад Холмс, испитивали су више од 5.000 здравствених картона пацијената, како би видели да ли су неки стресни периоди у њиховим животима довели до болести. Резултат је помогао да се створи такозвана "Холмсова и Рахеова скала стреса", листа од 43 стресна животна догађаја који могу допринети болести. На овој листи нашле су се и позитивне и негативне ситуације које изазивају стрес. Ово су неки од најстреснијих догађаја у животу човека:

Губитак блиске особе - након чега човек мисли да се никада неће опоравити, али због блиских особа или чланова породице са којима је повезан и којима је потребан, ипак се враћа свакодневници. Ово је најтежа препрека у животу и да се преживи потребно је много и храбрости али и труда.

Селидба – иако се људи већином селе у потрази за бољим условима, бољим становима, бољим деловима града...високо је рангирана као једна од најстреснијих дођагаја у животу. Паковање, куповина, трошење непланираних средстава, прилагођавање новој средини, тражење праве школе за дете, само су неки од разлога засто се селидба третира као једна од најстреснијих околности.

Отказ на послу - останак без примања, а и потрага да се што пре нађе нови извор истих. Поред тих егзистенцијалних ствари, ту су и организационе, да ли је посао близу или далеко од куће, које је радно време, ко ће причувати децу до повратка са посла.

Развод - као крај једне етапе у животу у који се улагала енергија, воља и најјача од свих, љубав. Потребно је много времена да се смире узбуркали духови, подели имовина, разговара о деци, усклади нови живот са животом старог партнера због деце, а изискује мудрост, али и енергију, време и новац.

Стрес је природна реакција тела која узрокује многе физиолошке промене. Када су људи под стресом, њихово тело ослобађа многе хемикалије и хормоне, између осталих кортизол и адреналин који тело припремају за ситуацију "бори се или бежи". Ова реакција је део људске физиологије и помаже да се одреагије како би се пре свега заштитио живот, наводи Мајо клиника. Прате га повећани пулс и убрзано дисање, застој система за варење, повећан проток крви и слабљење имунитета.

На жалост, тело не препознаје разлике између непосредне физичке опасности и стреса од животне промене. Животне промене и стрес које оне изазивају, изазивају исту реакцију тела као када смо у непосредној опасности од лава. Будући да стресови трају дуже од ситуације кад сте физички угрожени, толико дуже се и луче сви поменути хормони у телу. На тај начин, ремети се природни баланс и појављују први знаци да човек не може да контролише на прави начин свој одговор на стрес:

• Лош имуни систем
• Несаница
• Анксиозност
• Бол или тензија у мишићима
• Висок крви притисак
• Болести срца
• Гојазност
• Депресија

Како и позитивне и негативне животне промене могу код некога изазвати стрес, тако би требало и преузети неке од корака како би се тело припремило на време или током изложености стресу. 

Да би ублажио симптоме и управљао чак и највећим стресорима у животу, докторка Франсоаз Адан препоручује ова три корака:

Предузмите акцију

Ваше тело је припремљено да делује, па само напред и покрените се физички. "Стегните мишиће, отпустите и протресите их. Можете марширати у месту или исцедити мокар пешкир и 30 до 60 секунди ћете поново покренути ваше тело и вратити га у физичку стабилност", сматра ова докторка.

Дишите

Притисните "дугме за паузу" и укључите се и усмерите пажњу поптуно на себе и своје тело. "Овде сам. Тако је како је. Прихватам све што долази, не контролишем", саветује докторка Адан.

Осећај се добро

Одвојити најмање 30 секунди за овај корак. "Размислите на чему сте захвални. Певајте уз своју омиљену нумеру. Некада кажем својим клијентима да држе пластелин на својим столовима и да одвоје минут за игру", саветује докторка Франсоаз.

Истраживања показују да ће се коришћењем ове врсте вежби, за отприлике пет до десет минута дневно, доћи до побољшања здравља, дуговечности и продуктивности. Иако је ово посебно важно након стресних животних догађаја, боље је да то постане свакодневна навика, као одбрана од претеране реакције тела на изложеност стресу која води у болест.