Магазин
"Брачни маркет" у Пекингу - парк где родитељи траже "идеалног" партнера за своје дете
Једно од места на којима родитељи проводаџишу је парк Џонгшан у Пекингу. Овај "брачни маркет" сваког уторка и недеље препун је забринутих родитеља који међусобно размењују информације у нади да су на трагу идеалног супружника за своју децу.
"Нисам те видео неко време! Још ниси нашао пар свом детету?", шали се један од тата са другим, преноси "Беијингер". Они су само једни од неколико стотина родитеља који су у кутку пекиншког парка изнели оглас у име свог детета.
Некада је у Кини постојала старосна граница до које је неко већ требало да буде у браку. Чини се да то више није случај, јер статистике из 2021. године кажу да је 260 милиона људи у Кини неудато/неожењено и тај број само расте. Наравно, први су се побунили родитељи ових самаца, који су посветили своје дане проналажењу одговарајућих партнера за своју децу.
- Неожењен мушкарац тражи жену: Жена треба да има пребивалиште у Пекингу, диплому и стабилан посао, са минималном висином од 1,64 м. Добра личност. Здрава. - гласи један од огласа. Критеријуми као што су висина, приходи и образовање, у неизпставни део сваког огласа. Наравно и фотографија.
Највећа је потрага међу становницима Пекинга. "Мој син неће да се забавља са девојком која није из Пекинга", тврди једна мама. За то време, друга мама је нашла одличну кандидаткињу за свог сина, али је убрзо одустала управо због места одакле је потенцијална снајка.
И док су једни забринути за локације будућих рођака и фамилије, други су заокупљени још једном битном карактеристиком кандидата - годинама. Опште размишљање родитеља је да мушкарци неће тражити жену која је старија од њих, а у сваком случају нису пожељни ни партнери који су знатно старији или млађи од њихове деце.
"Моја ћерка много тражи од момка. Уопште не разумем данашње девојке и шта оне траже у мушкарцу", јада се једна од мама.
"Мислила сам да деца данас траже специфична осећања о искуства, али моја ћерка једноставно жели згодног момка", одговара друга мама на жалопојке прве.
"Моја ћерка је сушта супротност. Њој изглед уопште није битан. Она тражи финансијску стабилност", убацује се у разговор и трећа мама, покренувши дискусију око важности материјалног. Управо зато и многи огласи који стоје у овом парку напомињу да кандидат има кућу, стан или кола, и да траже некога сличног статуса.
А шта ако неко не пролази ни у једној од поменутих категорија? Једноставно ће се родитељи окренути новим кандидатима. Баш као на сајтовима за упознавање. Само се у овом случају може десити да родитељи отворено кажу једни другима, да њихово дете није довољно добро да уђе у њихову фамилију.
Што се тиче успешности овог прводаџисања, она је поприлично ниска. Један отац напомиње да је то због тога што су захтеви деце потпуно другачији од захтева родитеља.
А да ли ова одрасла деца знају да родитељи носе њихове слике и биографију? Већина је свесна да се родитељи баве потрагом њихових потенцијалних брачних другова, као и посетама овом кутку у парку. Једна мама тридесетогодишње девојке каже да се њена ћерка бунила у почетку, али пошто је свесна да "сат откуцава", на крају је пристала на мамину понуду да јој потражи мужа.
Кинеске породице виде ово прводаџисање као део своје дужности. Мада само неколицина верује у успех, ипак се већини чини да после овог покушају могу рећу да су дали све од себе. У кинеској култури генерације су одрастале заједно, а и дан данас децу већином васпитавају и одгајају бабе и деде, док родитељи раде.
