Магазин
Ти си оно што једеш - како храна утиче на мозак и расположење
Храна може имати негативне ефекте на најсложенији орган у телу - мозак, јер утиче на неуроне, који су главне ћелије мозга. Нездрава исхрана богата мастима и шећерима, изазива запаљење неурона и спречава стварање нових, што утиче на рад мозга и може довести до поремећаја попут депресије. С друге стране, исхрана која садржи здраве хранљиве материје, побољшава формирање неурона и доводи до побољшања размишљања, пажње и памћења.
Давно скована изрека - ти си оно што једеш - потврђена је истражовањима више пута. Храна коју једемо има велики утицај на то како размишљамо, осећамо се, лечимо и растемо. У ствари, студије показују да хранљиве материје у храни могу буквално постати део онога што чини наш мозак. И како се испоставило, ти хранљиви састојци се не налазе у колачима и чипсу. Већина лекара се слаже да не постоји таква ствар као што је "суперхрана" и да најбоље здравље мозга долази из различитих избора здраве хране.
Међутим, сви лекари се слажу се да оно што се једе може имати негативне ефекте на мозак. Током живота, мозак прати свакодневне операције и активности и комуницира са другим органима, координирајући њихове функције. Храна утиче на неуроне, који су главне ћелије мозга.
Неурон може да прима и преноси сигнале у различите делове тела. Поруке које шаље мозак не само да омогућавају обављање физичких задатака као што је кретање, већ помажу и да се обављају когнитивни задаци (размишљање, учење, памћење, планирање, замишљање, организовање и концентрација). Оно што се једе, такође може утицати на способност веза између неурона да временом постану јаче или слабије. Што је више веза између неурона, то боље они могу да комуницирају, а то значи да мозак можем боље да учи, размишља и памти. Оно што се једе може одредити састав и активности ћелија. Мозак је управо преко ових ћелија - неурона, повезан и са цревима са којима комуницира. Храну осећају неурони црева, који затим шаљу сигнале да упозоре мозак уколико она није одговарајућа, па није изненађујуће да нездрава исхрана може изазвати проблеме са когнитивним функцијама као што су памћење, учење или размишљање.
Уколико је конзумација нездраве хране свакодневна, може доћи до тога да тело ослобађа превише хормона стреса који изазива упале. Овакве упале су заштитни биолошки одговор и један од начина на који се тело бори против инфекција, повреда или болести. Упала у хипокампусу (област мозга који регулише памћење) може негативно утицати на когнитивне способности, што отежава планирање, фокусирање или памћење а може чак довести и до депресије.
У нездравој исхрани честа је већа конзумација шећера, пре свега се мисли на газирана пића која садрже много шећера. Како би избегли оволику количину шећера, некада се људи окрећу конзумацији дијеталних газираних пића који садрже вештачке заслађиваче. Већина вештачких заслађивача, као што је то аспартам у дијеталним газираним пићима, може да учини особе раздражљивим или анксиозним и може да изазове поремећај сна.
Још једна намирница која се често конзумира а може створити веће проблеме са здрављем, је конзумирање транс-масти (вештачке масти које се сматрају најгором врстом масти за јело), јер могу повећати ризик од когнитивних проблема, анксиозности, па чак и Алцхајмерове болести. Транс-масти се могу наћи у маргаринама, глазурама, грицкалицама и кексићима и куповним колачима. Научници су открили да исхрана са високим садржајем ових масти, може чак да одложи опоравак особе која пати од повреде мозга. Поред тога, потврђено је истраживањима, да исхрана са високим садржајем масти може изазвати упалу и у хипокампусу и у хипоталамусу (одговоран је за контролу телесне тежине, између осталих функција, па упала у овом центру мозга, може натерати особу да једе још више).
Насупрот нездравој храни, одређена храна може помоћи мозгу да правилно функционише. Компоненте хране као што су Омега-3 масне киселине, есенцијалне хранљиве материје, које се морају уносити исхраном јер их људско тело не може произвести. Исхрана богата рибљим уљем и Омега-3 масним киселинама може смањити ризик од одређених поремећаја мозга, као што су Алцхајмерова болест или депресија.
Како храна коју једемо утиче на психичко здравље
Серотонин (хормон среће) помаже у регулисању сна и апетита, расположења и боли. Пошто се око 95 посто серотонина производи у систему органа за варење, који је обложен са сто милиона нервних ћелија (неурона), не помаже само да се храна вари, већ и утиче на емоције.
Многа истраживања су упоређивала "традиционалну" исхрану, попут медитеранске и традиционалне јапанске, са типичном "западњачком" исхраном, а доказано је да је ризик од депресије 25 до 35 посто мањи код оних који једу традиционалну исхрану. Научници објашњавају ову разлику великом количином поврћа, воћа, непрерађених житарица, рибе и морских плодова и малим количинама немасног меса и млечних производа у традиционалној кухињи. Традиционалне кухиње такође немају прерађену и рафинисану храну и шећере, који су основни део "западњачког" обрасца исхране. Поред тога, многе од ових непрерађених намирница су ферментисане и делују као природни пробиотици. Добре бактерије не утичу само на оно што црева варе и апсорбује, већ и утичу на степен упале у целом телу, као и на расположење и ниво енергије, истраживања свакодневно доказују.
