Зашто људи који ''имају све'' не могу пронаћи срећу

Срећа је компликован концепт који није лако дефинисати и не постоји једна, објективна врста среће којој свако треба да тежи. Упркос честом промовисању индивидуалности, кораци ка срећи и самоостварењу за све људе се често стављају у једну (ограничену) корпу.

Типичан пример је најчешће везан за пословни успех. Добар друштвени статус и зарада ће сигурно омогућити више различитих животних искустава, упознавања и уживање у материјалним добрима. Поред свега овога, многе анкете и истраживања доказују да људи који живе оваквим животом (поготово славне личности) најчешће не престају трагати за срећом, као и да се чак осећају више усамљено и депресивно након достизања објективно прихватљивих циљева.

Ако су сви ''критеријуми'' испуњени, зашто су и даље недовољни? Иако су многи унапредили квалитет живота кроз успех, могуће је да и даље постоји неколико ставки које ометају истински осећај среће.

Живот у великом граду

Урбанизација се данас највише слави. Живот је препун догађаја, информација, људи, трендова и све се може пронаћи у урбаним крајевима. Места у којима све иде ''брже'' се рекламирају као пожељан циљ и околина у којој се постаје ''неко и нешто''. Иако многима прија овакав начин живота, постоје и они који осећају мање љубави према великим градовима.

Многи становници урбаних околина изразито пате од депресије, анксиозности и сличних поремећаја. Узрок може бити убрзана и за многе ''хладна'' енергија града, поготово ако у њему нису одрасли. Док поједини воле да се ''изгубе у гужви'', свакодневно сустретање са стотине различитих лица може бити велики извор стреса за многе.

Такође, недовољно повезивања са миром и тишином природе може погоршати расположење, то јест довести до осећаја незадовољства. Ако је немогуће извести велику селидбу, провођење више времена ван бетонских зона и тражити мир у оближњим шумама и парковима, може значајно помоћи.

Превише слободног времена

Викенд и годишњи одмор је увек добродошао, али када се накупи превише слободних дана, настаје нова врста проблема. Многи желе одмор од свакодневних обавеза, али када се оне одузму, многи не знају како да искористе добијено време. Настаје празнина у данима, што доводи до пада у расположењу и досаде, која у екстремнијим случајевима доводи до депресије. У складу са људском природом, свакоме је потребна сврха и циљ у животу и то не само у пословном свету.

Како би се смањио ризик од настанка компликација, добро је имати хобије и рутине које испуњавају живот ван посла. Посвећивање вежбању и генералним ''померањем тела'' може изузетно помоћи уму и телу. Поред тога, започињати креативне пројекте или провођење времена са драгим особама може унети позитиван осећај припадности, забаве и испуњења.

Избегавање емотивног терета

Један од великих разлога зашто поједини људи воле бити заузети је то што обавезе одвлаче пажњу од појединих непријатних емоција са којима је тешко суочити се. Увек имати уговорене састанке, послове и пројекте са стране је сјајно за пословни и друштвени живот, али не и за емотивни.

Као и сваки терет, и он се накупи и у једном тренутку почиње да преовладава. Ретко се дешава филмска сцена у којој појединац изгуби контролу и нагло испусти сва потиснута осећања. У реалном свету, стрес се таложи и долази до ''бурнаут'' синдрома, када сваки аспект живота почиње да делује напорно, науспешно и бесмислено.

Без обзира на године и стил живота, свакоме је потребан здрав однос са сопственим умом и емоцијама. Важно је имати добре узоре и људе којима се приватне и емотивне теме могу поверити. Осим круга драгих пријатељила, данас су редовни разговори са психотерапеутима све заступљенији и представљају важан део ''менталне хигијене''.