Алгоритам или човек? Већина нас не може да препозна када АИ пише текстове и поруке, каже студија

Када се говори о односу човека према АИ, истраживања показују занимљив парадокс. Ако знамо да је порука коју смо добили написана уз помоћ вештачке интелигенције, пошиљаоца ћемо у већини случајева оценити знатно негативније - као мање искреног, мање аутентичног и мање поузданог. Ипак, када се тај детаљ не открије, вероватно нећемо имати готово никакву сумњу и аутоматски ћемо позитивно оценити пошиљаоца, као да је порука заиста настала из срца, без икакве технолошке помоћи.

Управо то је показао један експеримент, у коме је више од 600 учесника читало различите типове порука, као што су захвалнице и пријаве за посао. Кључна разлика била је у томе што су неки учесници добили јасну информацију о пореклу текста, док други нису знали да ли је поруку написао човек или АИ програм.

Откивено је да, чим је употреба вештачке интелигенције била наглашена, утисци су постајали осетно хладнији. Када те информације није било, процене су биле готово идентичне као у случајевима за које се веровало да су потпуно "људски".

Још је занимљивије што ни у ситуацијама где је било неизвесности - дакле, када је учесницима речено само да постоји могућност да је текст генерисан путем АИ, није дошло до појачаног опреза. Већина је и даље размишљала исто - aко нема јасних доказа, вероватно је писао човек.

Други експеримент, спроведен неколико месеци касније на новом узорку, проширио је сценарије на свакодневне ситуације - поруке са извињењем, објаве на друштвеним мрежама и профиле за упознавање. Овога пута, учесници су процењивали не само утисак о пошиљаоцу, већ и колико је труда уложено у поруку и колико она одражава стварна осећања.

Образац се поновио без одступања. Када је текст повезан са АИ, људи су претпостављали да је уложено мање времена и менталне енергије, као и да порука мање верно представља оно што пошиљалац заиста мисли или осећа. Управо те три ствари - труд, време и аутентичност - показале су се као главни разлог зашто такве поруке добијају лошије оцене.

С друге стране, у ситуацијама без икаквог објашњења о пореклу текста, учесници су аутоматски приписивали пошиљаоцу исти ниво труда као и код "проверено људских" порука. Другим речима, ако нема јасног сигнала да је коришћена технологија, већина људи неће ни покушати да га открије.

Најизненађујући налаз је то што ни они који редовно користе алате за генерисање текста нису били ништа сумњичавији од осталих, што значи да искуство са вештачком интелигенцијом не значи и боље препознавање њене употребе, преноси "PsyPost".

Научници претпостављају да не грешимо зато што не можемо да препознамо разлику, већ зато што је ни не тражимо. За нас се подразумева да је свака добро срочена порука потекла од човека, а управо то веровање оставља довољно простора да вештачка интелигенција остане "невидљиви коаутор" све већег дела наше свакодневне комуникације.