Све је мање времена да се здравље заштити од климатских промена, упозорава извештај

Простор за делотворне мере усмерене на здравље све се више сужава како се последице климатских промена у Европи појачавају, показује извештај Lancet Countdown 2026.

Упозорава се да се напредак који је Европа остварила претходних година не сме узимати здраво за готово. Упркос растућим здравственим ризицима, интересовање јавности, политике и медија за повезаност климе и здравља стагнира или опада управо у тренутку када је деловање најпотребније.

"Широм Европе, последице климатских промена по здравље појачавају се брже него што наше мере могу да их прате", упозоравају стручњаци.

Повећани здравствени ризици

Извештај показује значајан пораст директних и индиректних последица климатских промена по здравље широм континента.

Када је реч о директним утицајима, готово све праћене регије у Европи бележе пораст броја смртних случајева повезаних са врућинама у периоду 2015-2024. у односу на 1991-2000, док су упозорења на екстремне температуре порасла за 318 одсто.

Повећана изложеност високим температурама доводи и до више болести изазваних врућином, поремећаја сна, погоршања хроничних обољења и неповољних исхода трудноће.

Лош квалитет ваздуха повезан је са порастом респираторних и кардиоваскуларних болести, као и других здравствених проблема.

Са друге стране, климатске промене индиректно подстичу несигурност у снабдевању храном услед раста температура и учесталих суша. У 2023. години више од милион људи у Европи било је погођено умереном или тешком несигурношћу у снабдевању храном у односу на период 1981-2010.

Климатске промене такође убрзавају ширење заразних болести, јер више температуре проширују станишта комараца. Ризик од избијања денге у Европи готово се учетворостручио у последњој деценији, уз пораст од 297 одсто у односу на период 1980-2010. Расте и број случајева вируса западног Нила и зике.

"Пораст температура, све лошији квалитет ваздуха у домаћинствима, изложеност заразним болестима и све већа несигурност у снабдевању храном већ данас угрожавају милионе људи и то не у некој далекој будућности", наглашава се.

Ипак, извештај указује на велики јаз између научних сазнања и друштвеног деловања. Свест јавности делује фрагментирано - здравствени проблеми се препознају као важни, али се ретко доводе у везу са климатским променама као њиховим основним узроком.

Политички и јавни одговор заостаје

Од 4.477 говора одржаних у Европском парламенту током 2024. године, само 21 се бавио везом између климатских промена и здравља. Сличан образац присутан је и у комуникацији политичких странака и на друштвеним мрежама, где је ова тема готово занемарена.

Аутори упозоравају да овај раскорак између забрињавајућих научних података и политичке воље може успорити напредак.

Ипак, истичу да мере попут улагања у чисту енергију показују да су климатске политике које имају позитиван утицај на здравље и те како могуће и ефикасне, али да је потребно убрзати њихову примену.

"Преусмеравање инвестиција са фосилних горива на чисту енергију, побољшање квалитета ваздуха, заштита најугроженијих група и припрема здравствених система за све чешће климатске шокове донеће и краткорочне и дугорочне користи по здравље", наглашавају стручњаци, а преноси Јуроњуз.