
Није довољна само вода - руски стручњак саветује како треба да перемо јагоде

Иако спадају у најпопуларније и најздравије сезонско воће, јагоде су истовремено и једне од најосетљивијих када је реч о загађивачима. Њихова мекана и порозна структура омогућава да лако "задрже" остатке пестицида, прашине и микроорганизама, што значи да класично испирање под млазом воде често није довољно. Управо зато све више стручњака упозорава да начин припреме овог воћа пре конзумирања није занемарљива ситница, већ важан корак за очување здравља.
Једење неопраних јагода може довести до низа проблема - од тровања храном и цревних инфекција, па све до алергијских реакција и чак заразе паразитима, објаснио је за "РИА Новости" стручњак за санитарну и епидемиолошку заштиту Дилшод Ахроров. Међутим, проблем није само у томе да ли су јагоде опране, већ и како су опране. Само испирање водом уклања тек површинску нечистоћу, али не и све оно што се задржава у њиховој структури.
Због тога се препоручује да се јагоде након кратког испирања потопе у раствор воде са сирћетом или содом бикарбоном (због способности да разгради и уклони нечистоће које се не могу уклонити обичним испирањем). Довољна је једна кашика на литар воде, а време потапања може да траје око 10 до 15 минута. Након тога, потребно их је поново испрати чистом водом.

Разлог за овакве препоруке лежи у начину на који се јагоде узгајају и транспортују. Током тог процеса, оне долазе у контакт са пестицидима, ђубривима, прашином и различитим микроорганизмима. Управо због своје специфичне текстуре, те честице се лако задржавају на површини и у ситним удубљењима плода, што повећава ризик ако се не уклоне правилно.
Јагоде које "подмлађују"
Раније, током 2025. године, јагоде су се нашле у фокусу јавности из једног потпуно другачијег разлога - не због начина конзумирања, већ због користи које доносе. Руски научници представили су нове сорте воћа које су привукле пажњу, а током посете научно-истраживачком центру "Сириус", председник Русије Владимир Путин имао је прилику да се упозна са резултатима рада младих истраживача, који су уз помоћ геномских метода развили посебне сорте биљака.
Међу њима су се издвојиле јагоде са значајно повећаним садржајем антиоксиданса. Према подацима представљеним том приликом, ове јагоде садрже чак 12 пута више кверцетина - природног једињења познатог по свом утицају на успоравање процеса старења, те се зато каже да су "подмлађујуће".
Поред јагода, представљена је и нова сорта грожђа отпорна на гљивичне инфекције, што би могло значајно да смањи потребу за употребом хемијских заштитних средстава у пољопривреди. Оно што је посебно наглашено јесте да ове биљке нису генетски модификоване у класичном смислу - не садрже гене других врста, већ су добијене унутрашњим изменама генома, које имитирају природне процесе, само знатно брже.



