Немогућа мисија: Американци можда неће моћи да се врате на Месец и то због скафандера

Лет око Месеца летелицом Орион (мисија Артемида II) протекао је без проблема, па се чинило да ништа не стоји на путу даљим корацима. Ипак, то није баш тако једноставно. Американци планирају да поново слете на Месец већ 2028. године, а шетња по Месецу подразумева и одговарајућу одећу - односно скафандр. Одела, према извештају Канцеларије генералног инспектора НАСА, још увек нема нити је извесно када ће бити спремна.

Систем контроле не мирује

НАСА има бројне успехе, делом и зато што над њеним радом бди Канцеларија генералног инспектора, независно тело које није подређено директору агенције. Заправо ова институција стално тражи пропусте и оштро критикује НАСА, као што су на пример, ситни инциденти, попут туче запослених у бару, до злоупотребе новца, корупције или пропасти великих програма. НАСА веома озбиљно схвата ове контроле и настоји да избегне критике.

Такође, фокус је и на лунарном скафандру и то је очигледно осетљивија тачка. Наиме, скафандери су били проблематични још пре пола века, а ни данас ситуација није много боља. Иако треба признати да су инжењери из времена првих мисија на Месец направили право чудо с обзиром на тадашњу технологију, ниједан астронаут није страдао због скафандера, сами учесници тих мисија су управо њих највише критиковали.

Шта је заиста проблематично

Прво, покретљивост је била веома ограничена. Савијање руку и прстију било је тешко, а колена практично немогуће савити. Због тога су астронаути тешко обављали прецизне задатке и кретали се по Месецу поскакујући, попут скакаваца.

Друго, испоставило се да је лунарна прашина озбиљан проблем. Пре првих мисија није се много знало о њој. Чак се страховало да би летелице могле "потонути" у прашину. То се није догодило, али се касније показало да је прашина изузетно фина и да у вакууму има посебна својства. Због електростатичког наелектрисања лепила се за скафандре, била је оштра и хабала материјал. Продирала је у зглобове и уништавала механизме након кратке употребе. Рајсфершлуси су пропуштали ваздух, а прашина на стаклу је отежавала видљивост.

Треће, скафандери су слабо штитили од зрачења (што није било критично за кратке изласке, али јесте за дужи боравак), а системи за одржавање живота били су тешки и неудобни.

Иако се очекивало да ће напредак технологије решити ове проблеме, то се није догодило. Рад у бестежинском стању није исто што и кретање по површини небеског тела. Чак и на орбити, на Међународној свемирској станици, скафандери нису савршени - познато је да су астронаути имали повреде ноктију због специфичног дизајна рукавица.

Зато се практично све морало радити из почетка.

Покушаји и критике

НАСА је почела да развија нове скафандере око 2000. године. Развијено је више прототипова, од којих је један оцењен као веома добар. Ипак, критике у јавности нису изостајале - потрошено је много новца, а резултати су били ограничени. Често се помињала сума од 420 милиона долара, колико су коштали ти прототипови. Поређења ради, за сличан новац је развијена ракета Falcon 9, што је у јавности оставило утисак да је пројекат неефикасан.

Сарадња са приватним компанијама

НАСА је 2021. године укључила приватни сектор у развој новог скафандера, који се описује као "лична свемирска летелица". У трци су биле компаније Axiom Space и Collins Aerospace, али је друга одустала.

Axiom Space је у пројекат укључила и модни бренд Prada и представила прототип AxEMU, за који тврди да решава све раније проблеме. Према описима, нови скафандр омогућава бољу покретљивост, клечање и рад на терену, као и заштиту од прегревања.

Кључни проблем - рокови

Извештај генералног инспектора, међутим, не критикује толико сам скафандер колико темпо развоја. Постоји опасност да због убрзаног политичког притиска пројекат не буде завршен на време. Ако се настави садашњим темпом, скафандер би могао бити готов тек 2031. године - што је прекасно за планирано слетање 2028.

Одговори и нови проблеми

Axiom Space тврди да ће скафандр бити тестиран на Међународној свемирској станици 2027. године. НАСА такође истиче да је већ уложено око 900 сати у тестирање.

Критичари ипак указују да је скафандер тежак око 136 килограма – знатно више него у време мисија "Аполо". Иако је гравитација на Месецу мања, астронаути су раније тражили лакшу опрему.

У међувремену, појављују се и озбиљнији проблеми. Компаније SpaceX и Blue Origin касне са развојем кључних компоненти за мисије, што додатно помера рокове.

Због тога је све извесније да слетање на Месец 2028. године неће бити реализовано.

Mистериозна "рђа" у свемиру

Европска компанија Thales Alenia Space испоручила је НАСА модуле са знацима корозије, што је изазвало додатну забринутост. Посебно је чудно што су направљени од алуминијума, који иначе не рђа на класичан начин. Иако ти модули тренутно нису кључни за мисију, поставља се питање квалитета израде и поузданости партнера, преноси Комсомољска правда.